Fiat Dino – Istorija modela

Fiat Dino

Ferrari zamaskiran pod Fiatovom značkom jedni smatraju čistokrvnim superautomobilom, a drugi ga preziru kao običnog lažnjaka

Nikad prežaljenom sinu Enza Ferrarija, Dinu, pripisuje se (verojatno pogrešno) koncept V6 motora koji je Mikeu Hawthornu doneo naslov prvaka u Formuli 1 godine 1958, dve godine nakon Dinove smrti. U svakom slučaju, nekoliko Ferrarijevih trkačkih automobila pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka s motorima koji su imali manje od ‘propisanih’ 12 cilindara nosilo je naziv Dino. Sredinom šezdesetih Ferrari je odlučio pristupiti takmičenju u formuli 2, a V6 Dino činio se idealnim motorom za to. S izuzetkom sitnice da je za homologaciju trebalo proizvesti 500 automobila s tim motorom, gotovo jednako tadašnjoj celokupnoj godišnjoj produkciji Ferrarija. Nakon neuspeha pregovora o preuzimanju s Fordom u Maranellu nisu postojali ni kapaciteti ni finansije za samostalan ulazak u takvo proširenje produkcije. Partner za proizvodnju željene količine automobila stoga je pronađen u najvećoj italijanskoj fabrici, torinskom Fiatu, a saradnja pritom uspostavljena rezultira će i preuzimanjem Ferrarija od strane Fiata godine 1969. Još pre toga rezultirat će čak dva automobilima: Fiatom Dino Coupe i Spider.

Fiat Dino

Prepoznatljiv stil Pininfarininog Spidera nastajao je na čitavom nizu konceptnih modela šezdesetih, ali nije po svačijem ukusu

Spider je prvi predstavljen, godine 1966, i na njemu se mogu uočiti neka stilistička rešenja s Pininfarininih prototipova koji će postepeno evoluirati i u mnogo poznatiji, Ferrarijev Dino 206 GT, čiji će ugled i slava umnogome pomračiti sjaj Fiatovih rođaka, ne toliko Spidera, koji je i danas na priličnoj ceni kao najjeftiniji pravi kabriolet s Ferrarijevim motorom, koliko Bertoneovog Coupea. Ovaj se atraktivni auto danas može dobiti za nekoliko hiljada eura. Kada na to nadovežemo troškove održavanja i restauracije, koji su posve jednaki onima za ‘prave’ Ferrarije, jasno je da su ovi automobili retki na putu, iako ih je izvorno proizvedeno čak oko šest iljada, uz još cca 1500 Spidera. Tužno je da ovi lepi i  značajni automobili danas trunu, ali to je sudbina svih modela čiji je trošak restauracije veći od tržišne vrednosti sređenog automobila. Spider već polako probija tu granicu isplativosti, ali Coupe ostaje igračka samo za zaljubljenike i entuzijaste.

Fiat Dino

Mnogi vlasnici Fiat Dina nisu odoleli napadu snobizma, pa tako na velikom broju primeraka danas možemo naći Ferrarijeve simbole

Oba automobila u svoje su vreme smatrani zamalo pa vrhuncem onoga što luksuzno sportsko vozilo na četiri točka može ponuditi, tek korak ispod nedostižnih maloserijskih snova mnogo egzotičnijih proizvođača. Razvoj Fiat Dina išao je ukorak s razvojem brata koji nije nosio nikakvu značku – Ferrari je zapravo bio toliko nesiguran u to kako će publika prihvatiti šesterocilindrični motor smešten iza vozača, da je Dino prezentirao kao zasebnu marku. Tako da je i Fiat prošao kroz dve serije, dvolitreni motor u kasnijoj je inkarnaciji dobio još 400 ccm, a to je povećalo i snagu s inicijalnih 160 na 180 KS. Zanimljivo je da je Ferrari otpočetka deklarisao 180 KS, iako su motori uzimani s iste proizvodne linije odakle su uzimani i za Fiate, te ugrađivani bez dorađivanja… Dinova najveća prednost postala je i razlogom teškog života nakon prestanka proizvodnje. Jedan je cinični engleski trgovac opisao ovaj auto kao ‘Opel Mantu s motorom vrednim pet somova’, a činjenica je da ta dva automobila današnjom cenom uopšte nisu toliko daleko, dok odnos troškova godišnjeg održavanja otprilike nalikuje na nekadašnju razliku u ceni. Fiat Dino prekrasan je i vrlo ekskluzivan automobil, ali samo za one veoma hrabre, s malo pomaknutim ukusom.

Autor: Dino Milić-Jakovlić
Izvor: autoportal.hr

Be the first to comment on "Fiat Dino – Istorija modela"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*