Ford Granada – Istorija modela

Ford Granada

Automobil koji je nekada izrugivan i smatran bledom kopijom američkih, danas stiče sve više poklonika

Veliki, luksuzni automobili ne prestižnih proizvođača čudna su i, generalno gledajući, jako podcenjena sorta. Gotovo da nema fabrike koja se nije opekla na njima, jer je reč o možda i najosetljivijem segmentu tržišta. U slučaju bilo kakve pometnja i recesije, fabričko se dvorište za tili čas napuni neprodatim primercima, jer niko nije lud da u teškim vremenima investira u veliki Peugeot, Opel, Renault ili Ford. Premium brendovi lakše preživljavaju, oni i kao polovnjaci drže višu cenu, dok su ovo rupe bez dna, čija se vrednost prepolovi čim ih izvezete iz salona. Među retkim automobilima ovog tipa koji su stekli kakvu-takvu vrstu vernog sledbeništva sve se više ističe Ford Granada. Perjanica evropskih podružnica ugledne američke fabrike od početka sedamdesetih do sredine osamdesetih, bio je to konzervativan, ali ne i neatraktivan automobil. Vrlo solidna kvaliteta izrade dovela je do toga da se i danas nađe poneki lepo očuvani primerak, a najbolju potvrdu kvalitete videćete prošetate li se oko kakve tržnice ili buvljaka rano ujutro. Granade, pogotovo karavani, i danas se ponekad eksploatišu kao radni strojevi kojima se velike količine robe u razmernom luksuzu, a besprekornom pouzdanošću, dovoze na prodaju.

Ford Granada

Ovako je dobrostojeći zapadnoevropski građanin sredinom sedamdesetih najverojatnije zamišljao eleganciju i simbol uspeha u životu

Početkom sedamdesetih i britanski su i nemački Ford hitno trebali novu luksuznu limuzinu za vrh game, te je u akciji rezanja troškova odlučeno da se, suprotno dotadašnjoj praksi, razvije zajednički model. Vreme prezentacije, potkraj 1971, neposredno pre naftne krize, bilo je sve pre nego idealno za velik i srazmerno raskošan automobil, ali usprkos tome, Granada će se pokazati kao vrlo solidan tržišni uspeh, s oko 850.000 prodanih primeraka prve i više od 900.000 druge generacije. Inicijalno, slabije motorizovan i opremljeni modeli nosili su naziv Consul, a ne Granada, to je ime sve do 1975. bilo rezervisano samo za vrh ponude, da bi nakon toga postalo univerzalno. Godinu potom prestala je proizvodnja u engleskom Dagenhamu i sve su kasnije Granade sklopljene u Nemačkoj. Prva je serija (1972. – 1977.) stekla kult time što ju je vozio glavni lik serije ‘Sweeney’. Barokni, markantan izgled čini je zanimljivom i danas, pogotovo u nekoj od dve vrlo atraktivne coupe varijante. Iako, uređene i restaurisane limuzine takođe plene poglede, ima i kod nas nekoliko primeraka koji to potvrđuju. Drugoj je generaciji (1977. – 1985.) minornu je televizijsku slavu donela serija ‘Profesionalci’, što je u sklopu sa skladnim, čistim linijama Uwea Bahnsena dovelo do toga da i ona ima svoje poklonike. Od zanimljivosti vezanih za produkciju Granade možemo navesti i to da je prva generacija u Južnoj Africi nuđena i sa 220 KS snažnim V8 motorom, dok je drugu za tržišta jugoistočne Azije po licenci sklapala tada u svetu automobilizma posve nepoznata južnokorejska fabrika Hyundai. Vredi napomenuti i da ime Granada u Velikoj Britaniji nije nestalo kada i drugde, jer je prva generacija naslednika, nama poznatog pod imenom Scorpio, onde zadržala staro ime.

Ford Granada

Suptilna elegancija druge generacije ipak nije s vremenom uspela zadobiti takav ikonički status poput razmetljive ekstravagancije originala

Većina modela na našem tržištu pokretala se motorom 2.0 V6 sa 90 KS. Radilo se o proverenoj američkoj push-rod koncepciji, s bregastim vratilom u bloku. U drugoj polovini 70-ih nudio se i motor 1.7 V4 sa 75 KS, poznat iz prethodnog Taunusa 17m. Premda mehanički posve konvencionalna i tokom čitave proizvodnje suštinski neizmenjena, Granada je ipak u nekoliko detalja predstavljala prekretnicu za Ford. Kada je ta fabrika ugasila čuvanu dizajnersku kuću Ghia, u vlasništvu joj je ostalo ime, koje od Granade naovamo označava najluksuznije opremljene verzije. Takođe, to je bio prvi Ford na tržištu ponuđen s dizel motorom. Ta opcija danas baš i nije visoko na listi želja ljubitelja Granade: oni maštaju o V6 modelima živih boja, svakako s vinilnim krovom i svim onim dodacima koji su sedamdesetih bili luksuzni i usmereni na izazivanje zavisti suseda. Da, Granada je nedvojbeno bila malograđanski automobil, ali danas je prilično cool klasik, pogodan za paljenje guma uličnih trkača kao i za elegantno krstarenje gradom uz kasete Smokie i Abbe.

Autor: Dino Milić-Jakovli
Izvor: autoportal.hr

Be the first to comment on "Ford Granada – Istorija modela"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*