Chrysler Turbine Car – Istorija

Chrysler Turbine Car

Ipak, automobil, ali s pogonom mlaznog aviona… Nešto slično isprobavao je Chrysler ranih 60-ih godina. Ustvari bio je duboko uveren u uspeh agregata koji pije gotovo sva goriva i nimalo se ne buni, ali…

Američka auto kompanija Chrysler bila je među prvim kompanijama koja je eksperimentisala s tzv. turbinskim motorom kao pogonom za obične putne automobile. Počelo je to početkom pedesetih godina prošlog veka i protegnulo se sve do početka 80-ih. Turbinski motor je imao inkorporirani regenerator koji je iskorišćavao vruće izduvne gasove, poput turbo punjača, što je rezultiralo smanjenim temperaturama izduvnih gasova – veliki problem u ono vreme – te je ujedno dramatično smanjio potrošnju goriva u poređenju sa turbinama bez regeneratora. Uz to, takav je agregat mogao za pogonsko gorivo koristiti gotovo bilo koje gorivo – ako na pumpi nema benzina, nema ni dizela, nema veze posluži će i kerozin, ulje, alkohol, rakija! – a zvučao je poput tihog mlaznog aviona!!! Niti jedan drugi proizvođač automobila u to vreme nije poznavao ovakav patent. GM, Ford, Fiat i Rover su koristili turbine ali niko od njih nije koristio prednosti «zlata vrednog» regeneratora. Zaista zlata vrednog?

Chrysler Turbine Car

Sve počinje 1953. godine

Chrysler je započeo svoj «Turbine» program krajem 1953. godine. Bio je to standardni Plymouthov model u koji je namontiran specijalni agregat koji je, razumljivo, za publiku predstavljao čistu senzaciju. Sledeći veliki Chryslerov korak dogodio se 1956. godine. Poboljšana verzija agregata iz 1954. ugrađena je u Plymouth koji je otišao na test vožnju od istočne do zapadne obale Amerike – od New Yorka do Los Angelesa. Motor je položio ispit s prosečnom potrošnjom od oko 18 litara na 100 kilometara koristeći regularni bezolovni benzin, ali mnogi su tvrdili kako bi se upotrebom kerozina potrošnja mogla smanjiti na 13 litara.

1959. godine Plymouthov model Turbine Special (four door hardtop) dobija agregat druge generacije s još manjom potrošnjom goriva. Razvijao je snagu od 200 KS, dvostruko više nego motor prve generacije, a specifikum turbinskih motora jeste veći okretni moment i snaga u odnosu na klipni motor jednakih vrednosti. Tokom 1960-61. razvijen je agregat treće generacije koji se ugrađivao u tri modela: Plymouth four-door hardtop, Dodge truck i konceptni model Turboflite. 1962. Dodge predstavlja model Turbo Dart, Plymouth model Turbo Fury koji su i definitivno potvrdili kako Chrysler ozbiljno računa s «Turbine» programom.

Chrysler Turbine Car

Naftna kriza ubija «Turbine» program

Model iz 1963. godine (na slikama) bio je najbliži masovnoj produkciji. Taj model nije imao nikakvih futurističkih detalja poput modela iz 1961. godine. Verovatno su u Chrysleru zanemarili skupocene ispred vremenske dodatke koncentriravši se isključivo na mogućnost racionalne serijske proizvodnje, a određeni kontigent, tačnije 55 primeraka, napravljen je i dostavljen selektiranoj grupi vozača što je trebalo značiti konačnu fazu u pre-produkcijskom testiranju.

Testni program je trajao dve godine i većina reportaža objavljenih o ovom automobilu bilo je pozitivno – vozači su hvalili uglađenost i lakoću korišćenja, ali na kraju, činilo se kako Chrysler ipak nije bio 100% uveren u uspeh velikoserijske proizvodnje. Malo pomalo i sudbina «Turbine» automobila postaje zapečaćenom 70-ih godina zbog nemilosrdne svetske naftne krize i izuzetno pooštrenih regula o količini štetnih izduvnih gasova.

Jednostavno, u komparaciji s vrlo naprednim klasičnim motorima s unutrašnjim sagorevanjem «Turbine» automobili u uslovima kada je minimalna potrošnja igrala ključnu ulogu nisu imali apsolutno nikakvog izgleda. Poslednjih 20-tak godina prošlog veka klasični motori zahvaljujući, ponajviše, naprednoj elektronici nisu dozvoljavali ama baš nikakav korak napred «goriva gladnim Turbine» agregatima.

Napisao:Luka Lukčić
Izvor: www.vidiauto.com

Be the first to comment on "Chrysler Turbine Car – Istorija"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*