Cadillac Seville – Istorija

Cadillac Seville

1976 Cadillac Seville je bio prvi pokušaj Detroita da se ozbiljnije suprostavi velikoj popularnosti manjih importa, pre svega Mercedesu.

Iako se u početku pokazao kao veliki hit, zbog čega je dobio nove konkurente i General Motorsu doneo visok profit, Seville je takođe bio početak kraja za Cadillac i čuvenu reputaciju da je Američki gigant “svetski standard”. Kada je Robert Lund postao predsednik Cadillaca u Januaru 1973., General Motorsova najskuplja divizija je već stekla visoku reputaciju najboljih luksuznih automobila u Severnoj Americi. Kupovina Cadillaca je označavala veliki uspeh u životu za kupce svih godina, a prodaja nikako nije razočarala. Još od početka 1960tih godina ona je stalno rasla, da bi 1972. dostigla vrhunac kada je prodato 267,787 primeraka, a kako je potražnja i dalje bila visoka, tako su i cene i preprodajna vrednost takođe ostali visoki. U navedenom periodu Lund je primetio da Cadillac praktično i nema marketing tim jer je važilo verovanje da se njihovi automobili sami prodaju. Lund je pomogao Chevroletu da stigne do rekordne prodaje od tri miliona vozila 1971. zahvaljujući jakom marketingu i verovao je da sličnom strategijom može da poveća prodaju Cadillaca i za 30%. Međutim, ovaj potez se ipak pokazao komplikovanim krajem 1973. Naime, OPEC embargo je podigao cene goriva na rekordan nivo i preko noći kupci su se okretali manjim automobilima. Iako je Lund javno pričao kako to i nije problem za Cadillac, čiji vlasnici imaju dovoljno novca za gorivo bez obzira na cene, iza zatvorenih vrata situacija je bila jako ozbiljna. Sa druge strane, Mercedes je beležio uspeh za uspehom. Od kada je osnovana divizija za Severnu Ameriku 1965., prodaja je skočila za oko tri puta. Tokom 1970. Mercedes je prodao 29,000 automobila na ovom kontinentu, da bi godinu dana kasnije ta cifra skočila na 40,000. Iako su navedeni brojevi bili značajno manji od Cadillacovih, Mercedes je kontrolisao veći deo tržišta nego neki značajno jeftiniji Evropski modeli. Na papiru Mercedes i Cadillac se nisu mogli razlikovati više nego što jesu. Cadillac je bacao sve karte na kockast dizajn, velike V8 motore i udobnu vožnju, dok čak i najveći modeli Mercedesa (kao što je model 600) je bio značajno manji sa I6 motorom. Mercedesi su obično imali visoku završnu izradu, ali i slabije motore i nedostatak opreme kao što je klima – nešto što je bilo nezamislivo u navedenom periodu.

Cadillac Seville

Ipak, do kasnih 1960tih godina Američki kupci su želeli da se razlikuju. Poruka je bila jasna – Cadillac, kao i Lincoln i Imperial, su postali previše česti na ulicama. Iako je najskuplji Cadillac Eldorado koštao čak 10,000 dolara, mnogi su pričali da žele da on košta još više da nebi svako mogao da ga priušti. Šta je razlikovalo Mercedes od Američke konkurencije? Pored spomenute obraćanja velike pažnje na detalje, Mercedes je takođe bio drugačiji od rivala i samom svojom pojavom je privlačio pažnju gde god da bi se pojavio. Trebale su proći godine pre nego što je Cadillac primetio Nemačkog rivala, a još duže da ga razume. Tokom 1970tih godina u Detroitu je vladalo pravilo da je veće bolje, a Bob Benton, jedan od inženjera Lincolna, je tokom 1973. izjavio da kad bi kompanija debitovala model sličnih dimenzija kao Mercedes – svi bi smatrali da je glavni ljudi Lincolna poludeli. U svakom slučaju, rast Mercedesa nije predstavljao problem Cadillacu, pošto je Američki proizvođač vozila prodavao više vozila nego svi konkurenti zajedno. Iako je Cadillac tvrdio da je veće bolje, kompanija je ipak početkom 1970tih godina razmatrala proizvodnju manjeg modela. Ova ideja nije imala veze sa Mercedesom već sa istraživanjem koje je pokazalo da neki kupci Cadillaca, pre svega starije žene, nisu u stanju da voze i parkiraju svoj automobil zbog velikih dimenzija. Iz navedenog razloga, inženjer George Elges je predstavio ideju glavnim ljudima General Motorsa, koji su je lako odbili uz objašnjenje da bi takav proizvodio uništio imidž kompanije. Razlog je ležao u još jednom podatku, a to je da istraživanja ne kažu uvek šta kupci zaista žele. Još početkom 1960tih godina istraživanja su pokazala da se većina vlasnika Cadillaca žali da njihov automobil ne može da uđe u tipičnu Američku garažu. Cadillac je reagovao i predstavio dva kraća modela (Series 62 Town Sedan i de Ville Park Avenue), koji su ugašeni posle samo dve godine zbog loše prodaje. Ideja je ugašena na kratak period, ali se opet pojavila u Januaru 1973., kada je žena jednog od inženjera primetila da veliki broj njenih prijateljica vozi Mercedes. On se zapitala zašto Cadillac nema sličan automobil, a ovaj put ideja je dobila na značaju. Kao automobil za inspiraciju je uzet novi Mercedes W116 S-Class, koji se u Americi prodavao kao 450SE i 450SEL. W116 je bio veći od svog prethodnika (ali i dalje značajno mal za Američke standarde) i pružao je i novi V8 motor od 4.5L sa 190 ks.

Cadillac Seville

I pored svojih malih dimenzija, W116 je bio tehnički napredan, a sa cenom od 13,491 dolara je takođe bio i dovoljno skup da ga samo bogataši mogu priuštiti. Rana ideja General Motorsa se odnosila na Opel Diplomat, najveći automobil koji je Opel prodavao u Evropi. Predstavljen 1964. i osvežen 1969., Diplomat je pružao lep dizajn, pa čak i V8 motor – nešto šta je bilo retkost na Evropskom tržištu. Diplomat se nikada nije prodavao u velikim brojevima u Evropi, a ideja je brzo ugašena kada je saznato da bi proces prilagođavanja za Američko tržište bio previše skup. Kao alternativu, glavni inženjer Ed Cole je predložio X-Body platformu, koja je bila jedina General Motors platforma sličnih dimenzija kao W116. Ona je osnovana još početkom 1960tih godina, a do ranih 1970tih godina na njoj su se proizvodili Chevrolet Nova, Pontiac Ventura, Oldsmobile Omega i Buick Apollo. X-Body je originalno zamišljena kao jeftina platforma, pa tako velika pažnja nije davana udobnosti, buci, pa ni iskorišćenom prostoru. Iako je ovaj potez sigurno smanjio troškove, proizvodnja luksuznog automobila da konkuriše Mercedesu svakako nije bila obećavajući potez. Sledeći problem je ležao u motoru. Čak i najmanji Cadillacov motor iz navedenog perioda je bio veliki od 429 kubnih inča (7.0L), a posle duže potrage izbor je pao na Oldsmobilov V8 motor od 350 kubnih inča (5.7L) i 180 ks. Ed Cole je u početku želeo da koristi pogon na prednjim točkovima, sličan onom koji su Oldsmobile Toronado i Cadillac Eldorado koristili, ali je ova ideja odbačena kao preskupa i kao velika promena u poređenju sa tradicionalnim Cadillacovim proizvodima. Velike probleme je imao i dizajner Stan Wilen. Pošto je ovaj automobil bio potpuno nov, on nije imao prethodnika čije je linije trebao da prati, a posle dužeg ispitivanja izbor je pao na umanjene dimenzije već postojećih Cadillacovih modela. Kompanija je originalno planirala proizvodnju tek tokom kasnih 1970tih godina, ali zbog spomenutog OPEC embarga 1973., Cadillac je odlučio da požuri sa predstavljanjem. Inženjerima i dizajnerima je dato samo 14 meseca da završe sa testiranjem da bi zvanično predstavljanje usledilo sredinom 1975. Sa dužnom od nešto više od pet metara i težinom od dve tone, novi Seville je bio najmanji Cadillac u istoriji.

Cadillac Seville

Izbor samog imena je takođe bio dug proces, a Seville je pobedio u konkurenciji sa Allegro, DuMonde i St Moritz (Seville oznaka se koristila od 1956. -1960. kao najskuplja verzija Eldorada). Cadillac Seville je zvanično predstavljen Maja 1, 1975. Iako najmanji, sa početnom cenom od 12,479 dolara Seville je takođe bio najskuplji Cadillac u prodaji, u šta su uključeni i Series 75 limuzina i Eldorado kabriolet. Malo je reči da su kupci bili oduševljeni. Na prvi pogled Seville je delovao kao moderan automobil u svakom pogledu, a prelepi dizajn je uspeo da sakrije poreklo ovog automobila i značajno jeftiniju platformu. Sa ubrzanjem do 100 km/h za 13 sekundi i maksimalnom brzinom od 175 km/h, Seville je mogao da parira Mercedes 450SEL, od koga je bio za 90 kg, Novinari su takođe imali samo reči pohvale. Udobnost i tišina su bili bolji nego samo od 450SE već i od značajno skupljeg Rolls Royce Silver Shadow, što je bilo dovoljno kupcima da već prve godine kupe 44,000 primeraka. Pored visoke prodaje, rekordnih profita i izazivanje novih konkurenata (Lincoln Versailles i Chrysler LeBaron), Seville je igrao još jednu veliku ulogu za kompaniju. Naime, čak 45% kupaca ovog automobila su bile žene, a zanimljivo je da iako se kompanija nadala privući mlađe kupce do toga nije došlo. Prosečan Cadillacov kupac je imao 52 godine, a u slučaju Seville taj broj se popeo na 57 godina. Ono šta je, ipak, igralo najveću ulogu je istraživanje da bi čak 30% kupaca kupili Mercedes da Seville ne postoji, koji je 1977. zabeležio rekordnu prodaju od 50,000 vozila. Do sredine 1970tih godina naftna kriza je prošla brzinom kojom je i stigla i veliki automobili su se ponovo našli u centru pažnje. Godine 1976 Cadillac prodaje čak 309,000 vozila i najavljuje da će sledeće godine smanjiti dimenzije svih svojih automobila. Iako i dalje ogromni, modeli DeVille i Brougham su izgubili 240 mm na dužini i 363 kg na težini, a standardan motor od 500 kubnih inča (8.2L) se spustio na 425 kubnih inča (7.0L). Prodaja je nastavila da raste i 1977. je dostigla čak 360,000 vozila. Dok se ovaj potez pokazao uspešnim po pitanju profita, Cadillacov imidž je preko noći počeo da pada. Veliki broj automobila na ulicama je označio da velika pažnja više nije obraćana na detalje i da je cilj samo da što veći broj automobila izlazi iz fabrike.

Cadillac Seville

To se posebno primetilo u vidu novog opcionog motora. Naime, da bi odgovorio na popularnost Mercedesovih 240D i 300D dizela, Cadillac je za 1978. predstavio Seville dizel. Sa prerađenim Oldsmobileovim benzincem od 350 kubnih inča (5.7L), ovaj motor je razvijao samo 125 ks i ostao upamćen u istoriji kao jedan od najkvalitetnijih motora ikada proizvedenih od strane General Motorsa. A onda je stigla nova nafna kriza 1979. i prodaja Cadillaca pada sa 380,000 vozila na 231,000 vozilo. Cadillac je spremao potpuno novi Seville za 1980., sa kojim se nadao napraviti revoluciju kao i pet godina ranije. Pre svega, tu je bila bogata ponuda novih motora. Spomenuti dizel je bio standardan, uz opcioni novi Cadillacov V8 benzinac od 368 kubnih inča (6.0L) i 145 ks. Do 1982. on je zamenjen sa manjim benzincem od 249 kubnih inča (4.1L) i 125 ks, a na kratko i Buickov V6 motor od 252 kubna inča (4.1L) i 125 ks je bio opcija. Novi dizajner Wayne Kady je odlučio da se vrati kroz istoriju i ponudi neke detalje, kao što je gepek, sa legendarnog 1938 Cadillac Sixty Special, a mnogi će reći da je želeo da usreći svog šefa Bill Mitchella, koji je imao veliku opsesiju prema Rolls Royceu. Zanimljivo je da je ovaj dizajn bio spreman još 1967. kao sledeća generacija Eldorada, ali je stajao netaknut sve do 1977. kada ga je Mitchell odobrio kao poslednje delo pred penziju. Kada je 1980 Seville predstavljen publici, ona se na kratko našla oduševljena, a onda je usledio veliki šok – ovaj automobil je pružao pogon na prednjim točkovima. Mnogo pažnje je posvećeno i novom motoru od 368 kubnih inča (6.0L), poznat kao V8-6-4. a ovaj motor je bio prvi u auto industriji koji je mogao da gasi dva ili četiri cilindra pri regularnoj vožnji. Iako je zamisao bila više nego dobra, njegov kvalitet se pokazao lošim i brzo je izašao iz ponude. Prodaja nije eksplodirala u meri u kojoj se Cadillac nadao i uglavnom se kretala oko 20,000 vozila, kako zbog lošeg kvaliteta tako i zbog više cene za 4,000 dolara. U istom periodu Cadillac je počeo da radi na novom kompaktu, koji će ući u istoriju kao najgori model kompanije u istoriji. Zasnovan na novoj J-Body platformi, Cimarron je ustvari bio jeftini Chevrolet Cavalier sa duplo većom cenom i u još većoj meri oštetio reputaciju kompanije. Cadillac ipak uspeva da održi svoju poziciju po prodaji tokom ranih 1980tih godina, a 1985. dostiže rekord od 394,840 prodatih primeraka.

cadillac

Čak je i Seville uspeo da privuče nove kupce i duplira svoju prodaju, ali kako to obično biva kod General Motorsa, kompanija je odlučila da ponovo eksperimentiše. Treća generacija Sevillea debituje 1986. na potpuno novoj K-Body platformi, koja je bila značajno manja od prethodnika. Ona će ostati u proizvodnji sve do 1991., kada će da debituje i najmoćniji Seville sa 4.9L V8 motorom i 200 ks. Usledila je četvrta generacija 1992., koja je imala momente slave, kao što je proglašenje za automobil godine po izboru uglednog Motor Trend magazina, a uskoro je debitovao i poznati Northstar motor od 4.6L i podigao snagu na čak 300 ks. Tokom 1990tih godina prodaja Sevillea se značajno oporavila i uglavnom se kretala oko 45,000 primeraka, ali veliki broj njih je odlazio u komercijalne svrhe. Poslednji Seville je napravljen 2005., dok je naslednik STS nastavio sa proizvodnjom još šest godina. Danas je Cadillac daleko od svetskih standarda koje je nekada predstavljao, a na svom domaćem tržištu već duže vreme gleda u leđa BMW-u, Mercedesu i Lexusu. Kompanija je prethodnih godina predstavila nekoliko značajnih modela, kao što su ATS i CTS, sa kojima planira povratak u vrh, ali do toga još uvek nije došlo. U svakom slučaju, originalni 1976-1979 Seville se pokazao značajno boljim nego što je trebao da bude. Uz dužno poštovanje prema dizajnerima i inženjerima, luksuzni automobil nikako nebi trebao da deli platformu sa značajno jeftinijim Chevroletima – posebno ako se Mercedes cilja kao konkurent. Na kraju, postavlja se pitanje gde bi Cadillac danas bio da je obratio više pažnje na tržište i potencijalne kupce kao što je Lexus uradio …

Autor: Talladega
Slike: Cadillac
Izvor: www.brzabrzina.com

Be the first to comment on "Cadillac Seville – Istorija"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*