Chrysler K-Automobili – Istorija

Chrysler k

Iako možda izgledaju smešno sa današnje strane gledanja, Chryslerovi K-Automobili su možda najbitniji proizvod u 87-godišnjoj istoriji kompanije.

Tokom njihove 15 godina duge istorije, ova platforma je izbacila čak 43 različita modela svih dimenzija (od najmanjih kompakta pa sve do dugih limuzina), spasila kompaniju bankrota i u potpunosti promenila standarde na koji je Američka država gledala na auto-industriju. Iako su se prvi K-Automobili pojavili u prodaji 1981., njihova istorija vuče poreklo još tokom ranih 1970ih godina. Ameriku zahvata prva naftna kriza 1973. koja će potrajati godinu dana, ali čak i posle toga kupci su se sve više okretali manjim vozilima u strahu za novom naftnom krizom. To je svakako ostavilo Američke kompanije u čudu jer su njihovi proizvodi uglavnom bili veći automobili sa moćnim V8 motorima kojima ekonomičnost nije bila na umu, a Toyota, Honda i Datsun (Nissan) preko noći počinju da prave ime za sebe.

 Chrysler k

Početkom 1970ih godina na tržište izlaze prvi Američki kompakti kao što su Ford Pinto i Chevrolet Vega, ali Chrysler, treći najveći proizvođač vozila, nije imao finansije za novu proizvodnju sličnog modela. Kompanija se obraća u pomoć Francuskom proizvođaču vozila Šimca i potpisuje ugovor o uvozu modela Horizon u Severnu Ameriku. Prvi takvi automobili, koji su se u Americi prodavali kao Dodge Omni i Plymouth Horizon, stižu 1978. sa izborom motora Peugeotovog 1.6L i Volkswagenovog 1.7L. Bili su to prvi Chryslerovi proizvodi sa prednjom vučom na Američkom tržištu i sa solidnom prodajom od 81,611 primeraka u prvoj godini uspeli da produže život Chryslera. Godinu dana pre toga u Chrysler stiže Lee Iacocca, koji je 1978. otpušten u Fordu, a ime je stekao širom sveta sa proizvodima kao što su Ford Mustang, Pinto i Fiesta kao i Mercury Cougar i Lincoln Mark III.

Iacocca je bio poreklom Italijan i uvek imao želju da prodaje i manje automobile Američkim kupcima, ali je Henry Ford II, tadašnji predsednik Forda, uporno odbijao ovu ideju uz razlog da mali automobili donose i mali profit. Kada je Iacocca stigao u Chrysler Američki gigant je bio u rasulu. Kompanija se kocentrisala uglavnom na veća vozila koja su se prodavala solidno, ali problemi sa kvalitetom kao i nova naftna kriza 1979. su doveli do toga da Chysler strepi za sopstveni život. Iacocca se tada obraća Američkoj državi i dobiva $ 1.2 milijarde zajma za pomoć. Bez mnogo vremena za gubljenje, Iacocca oko sebe okuplja tim mladih inženjera sa kojima je sarađivao u Fordu, a među njima najpoznatije ime je svakako Hal Sperlich. Iacocca i Sperlich su počeli rad na novom malom automobilu sa prednjom vučom, motorom od četiri cilindra, visokog kvaliteta i niskom cenom – automobil koji su par godina pre toga uporno pokušavali da odobre u Fordu.

 Chrysler k

Chrysler je znao da Ford i Chevrolet spremaju svoje prve kompakte sa prednjom vučom za 1981., kao što su Ford Escort i Chevrolet Cavalier, i zbog oštećene reputacije kompanije prethodnih godina da njihov proizvod mora biti bolji ukoliko želi da privuče pažnju kupaca. U jesen 1980. Chrysler publici predstavlja par svojih prvih novih kompakta, koji su se prodavali kao Plymouth Reliant i Dodge Aries. Oba modela su delila potpuno novu bazu dugačku samo 2,475 mm dok je ukupna dužina vozila iznosila samo 4,400mm što je za Američke strandarde bilo dosta malo, a kupac je dobivao izbor coupea, sedana i karavana. Većih dizajnerskih promena nije bilo između dva modela, a najveća razlika je bila u nivou opreme. Izbor motora se svodio na Chryslerov novi 2.2L sa 84 ks kao i Mitsubishijev 2.6L sa 92 ks dok je izbor menjača bio četiri brzine manualni i tri brzine automatik.

Motor Trend je bio prvi magazin koji je dobio priliku da testira Aries i prvi rezultati su bili veoma obećavajući. Ubrzanje do 100 km/h je iznosilo 12 sekundi, ali ono šta je krasilo ovaj Američki kompakt je bio prostor, udobnost i niska cena od samo $ 5,800. Aries je takođe bio veoma ekonomičan za svoj period sa prosečnom potrošnjom od oko sedam litara. Enterijer je dolazio u nekoliko različitih verzija pa je kupac tako mogao da dobije verziju sa do šest sedišta čime je bio jedini takav kompakt na tržištu. Prodaja je startovala 1981. sa odličnim rezultatima – Plymouth je u prvoj godini prodao 150,000 Relianta dok je Dodge dodao još 155,000 Ariesa. Veruje se da je jedan od ključnih razloga za odličnu prodaju ležao u novoj garanciji Chryslera koji je ponudio opciju kupcima da probaju automobil mesec dana i da ga vrate u salone ukoliko im se ne sviđa.

Chrysler

Iako je ovaj potez bio veliki rizik jako mali broj kupaca je vraćao automobile u salone. Kupci su takođe bili impresionirani koliko su Reliant i Aries udobni pa su tako ova dva kompakta predstavljali odličan izbor za one koji su želeli udobnost velikih automobila i nisu bili spremni da pređu na spore importe. U poređenju sa glavnim rivalima kao što su Ford Escort, Toyota Corolla i Datsun B210, predstavnici Chryslera su bili udobniji, tiši, moćniji i zabavniji za vožnju. Iste godine Chrysler pravi svoj prvi profit i uspeva da vrati zajam državi čak sedam godina pre predviđenog perioda. Za 1983. Chrysler u liniju dodaje i veće Dodge 600 i Chrysler E-Class koji su bili urađeni na produženoj K-Cars platformi i time postali prvi Američki sedani srednje klase sa prednjom vučom.

Ova dva automobila su doneli nekoliko inovacija za Chrysler kao što je prvi pet brzina manualni menjač kao i 2.2L turbo motor sa 170 ks koji je izgledao kao odlična solucija pošto Chrysler u tom momentu nije imao moćniji V6 motor. Iste godine u prodaju izlazi još jedan model koji je nosio LeBaron oznaku. Ovaj automobil je dolazio kao coupe, sedan i karavan, ali je najveća vest bio kabriolet koji je tako postao prvi Američki kabriolet još od 1976 Cadillac DeVille. U svojoj biografiji Iacocca tvrdi da je LeBaron nastao šest meseci ranije nakon što je zahtevao od Chryslerovih inženjera da naprave kabriolet za njegovu ličnu upotrebu. Iacocca tvrdi da je često bio zaustavljan od strane publike koji su ga pitali da li će takav auto ući u serijsku proizvodnju. Iako je od samog starta bilo jasno da će proizvodnja biti skupa i da će Chrysler gubiti novac na svakom prodatom primerku, Iacocca je ipak odlučio da odobri proizvodnju i na taj način podigne reputaciju kompanije.

Chrysler

Za 1983. u prodaju izlazi najduži K-automobil ikada proizveden i to Chrysler Executive limuzina. U tom momentu predstavnik Chryslera je bila jedina limuzina na tržištu pored Cadillac Series 75 i urađena u saradnji sa kompanijom ASC. Izbor motora je bio atmosferski 2.6L kao i turbo 2.2L dok je jedini menjač bio tri brzine automatik. Tokom četiri godine proizvodnje je proizvedeno oko 1,500 primeraka po ceni od $ 22,000 od čega su neke pripadale i predsedniku SAD. Godina 1984 će ostati upamćena kao najbitnija za K-automobile još od originalnih Reliant i Aries. Navedene godine ova platforma dobiva svoje prve sportske modele kao što su Dodge Daytona i Lancer i Chrysler LeBaron GTS i Laser.

Svi modeli su dolazili samo u verzijama sa troje vrata kao i 2.2L turbo motorom koji je razvijao 142 ks. Chrysler je glavnu konkurenciju video u vidu Nissan 300ZX Turbo, a sa ubrzanjem do 100 km/h za samo 8.5 sekundi ovi sportski modeli su takođe mogli parirati i Porscheu 944. Ono šta je takođe krasilo Daytona/Lancer/LeBaron GTS/Laser je bila niska potrošnja koja je iznosila oko 5.5 litara na autoputu pa su bili odličan izbor onima kojima muscle cars nisu odgovarali. Daytona je dostigla svoj maksimum 1992. kada je Dodge predstavio IROC R/T verziju koja je imala 2.2L turbo motor i 224 ks. Ovaj automobil je dostizao 100 km/h za samo 5.5 sekundi, a tokom 1992. je proizvedeno samo 250 primeraka. Pored sportskih modela, 1984. je bila bitna za Chrysler u vidu prvih minivanova u svetu.

Chrysler

Chrysler je na ovom projektu radio još od ranih 1970ih godina, ali samo na većim vozilima sa zadnjom vučom. Kada su Iacocca i Sperlich stigli u Chrysler 1978. ova ideja se ponovo rodila, a priče kažu da su minivanovi bili njihova ideja još iz dana u Fordu. Međutim, slično kao i sa Reliant i Aris, Henry Ford II nikada nije odobrio ovu ideju uz priču da tržište još nije spremno za njih i da bi profit bio minimalan. Istraživanja su pokazala da publika želi minivan koji će moći da uđe u bilo koju garažu, da bude dovoljno prostran da smesti petočlanu familiju i teret, da ima zadnja vrata na šine kao i da bude dovoljno ekonomičan da kupci obrate pažnju na njega u poređenju sa većim karavanima. Prvi takvi primerci su bili spremni za 1984. i dolazili su u dve verzije, kao Plymouth Voyager i Dodge Caravan.

Oba modela su delili produženu K platformu sa težinom vozila od 1,350 kg i izborom motora od 2.2L i 2.6L. Chrysler je u velikoj meri rizikovao sa minivanovima u koje je investirao preko $800 miliona, ali se rizik definitivno isplatio kada je prve godine prodato preko 210,000 primeraka. Iako su Ford i Chevrolet iste godine izbacili i svoje vanove, oni su ipak bili značajno veći i na bazama većih pikapa sa zadnjom vučom, a kupcima se jako dopalo što se Voyager i Caravan ponašaju na putu kao i automobili i što su dosta lagani za vožnju. Novinari su takođe imali samo reči pohvale pa su tako ovi minivanovi proglašeni na 1984 Motor Trend automobil godine dok je ih Car & Driver dodao na njihovu godišnju deset najboljih vozila listu. U narednih nekoliko godina Chrysler je počeo da izvozi Caravan i na Evropsko tržište dok su se u ponudi našla i tri V6 motora (3.0L, 3.3L, 3.8L), a poslednji minivan na bazi K-Cars je napravljen 1995.

Chrysler

Posle toga minivanovi su dobili novu bazu, a do današnjeg dana Chrysler kontroliše klasu minivanova. Krajem 1990ih godina Chrysler pokušava da predstavi i luksuzne automobile na ovoj platformi kao što su Chysler New Yorker Fifth Avenue i Imperial, ali nijedan od njih nije imao većeg uspeha najviše zato što baza kompakta ipak nije bila urađena za veliki i teški automobil sa V6 motorom. Možda najpoznatiji luksuzni automobil na ovoj bazi je bio Chrysler TC koji je urađen u zajedničkoj saradnji sa Maseratijem. Razvoj na ovom automobilu je počeo sredinom 1980ih godina kada je Chrysleru bio potreban automobil koji bi podigao reputaciju kompanije dok je Italijanima bio potreban novac nakon teške financiske situacije. Iacocca je poznavao vlasnika Maseratija, Alejandro de Tomaso, još iz perioda u Fordu kada je Ford isporučivao motore za De Tomaso Pantera.

Svi TC su se proizvodili u Italiji i pružali su modifikovani 2.2L turbo motor sa 200 ks kao i dugačku listu standardne opreme. Međutim, početna cena od $ 37,000 je bila previsoka za automobil sa Chrysler imenom i u tri godine je proizvedeno manje od 7,000 primeraka. Po mnogima Italijanska limarija i Američki I4 motor su verovatno bili najgori izbor od svake kompanije, ali TC je danas jedini K-automobil koji se može nazvati budućim klasikom. Iako su K-automobili opstali na tržištu sve do 1995., njihova popularnost je značajno opala početkom 1990ih godina. Do tog perioda ekonomija u SAD se u značajnoj meri oporavila pa su se kupci opet okretali većim i moćnijim automobilima.

Chrysler

Sredinom 1990ih godina Chrysler predstavlja seriju novih kompakta (Plymouth/Dodge/Chrysler Neon) kao i Cab-Forward srednjih (Plymouth Breeze/Dodge Stratus/Chrysler Cirrus) i većih (Eagle Vision/Dodge Intrepid/Chrysler Concorde i LHS) automobila koji su se pokazali velikim uspehom kod kupaca. Danas K-automobili uglavnom privlače podsmehe kao predstavnici crnog perioda u Američkoj auto industriji, ali upravo su oni najzaslužniji što danas Chrysler postoji. Lee Iacocca je stekao ime žive legende svojim radom u Chrysleru, a Amerikanci pokazali ostatku sveta da su u stanju da naprave odlične manje automobile i započnu nove klase.

Autor: Talladega
Slike: Chrysler
Izvor: www.brzabrzina.com

Be the first to comment on "Chrysler K-Automobili – Istorija"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*