Kako je nastao Smart

Smart-01

Malo je automobila postiglo toliku globalnu prepoznatljivost kao minijaturni Smart. Bilo da ga srećemo na evropskim ili američkim putevima, ovaj miniautomobil postao je svojevrsan fenomenom i univerzalno prihvaćen luksuzni gradski automobil. A, kako je nastao?

Sećate li se nekima već davne 1997? Malo da, malo i ne… S godinama pamćenje bledi, međutim, nama koji volimo automobile, limeni ljubimci sasvim sigurno osvežavaju memoriju. Tako smo uz 1997. godinu vezali Smarta. Godina je to kada je javnost imala čast upoznati ovaj minimalistički automobil velikih mogućnosti. Ideja je za svoje doba bila radikalna, međutim, ideja o Smartu rodila se davno pre.

Neželjeno dete sedamdesetih

Vreme radnje su “lude ’70-te” kada se automobilska industrija bavila trendovima budućnosti. Tako je i Mercedes-Benz ozbiljno razmatrao projekt Automobil 2000, u kojem su kreativni inženjeri i dizajneri predviđali potrebe transporta daleko ispred svog vremena. S obzirom na naftnu krizu koja je svet snašla 1973. razumljivo je bilo da su inženjeri potencirali mala, štedljiva i već tada ekološki prihvatljiva vozila. Jedan od kreativaca u Mercedes-Benzu, Johann Tomforde je 1972. šefu razvoja fabrike uputio analizu razmišljanja o potrebama prometa budućnosti, gde se posebno osvrnuo na gradski promet. Tu je prvi put spomenuta opcija izrade 2,5 metra dugog dvoseda s međuosovinskim razmakom od 1,7 m u One box karoseriji.

Taj mališan je prema prvim vizijama zamišljen kao elektromobil, ali i kao hibrid čiji bi benzinski motor pokretao zadnje točkove dok bi prednje pokretao elektromotor. Ekipa je na osnovi tih ideja napravila kutijasto, neugledno vozilo i testirala ga u praksi. Prema pitanju sigurnosti dalo bi se još i diskutovati, ali koliki bi šok na tržištu izazvala ova neugledna pojava s trokrakom zvezdom, bolje je niti ne nagađati! Tada su ljubitelji Mercedesa uživali u blagodatima reprezentativnog modela 600 ili prve generacije S klase te su dojam  kvaliteta koji su ostavljali ovi automobili svojom pojavom brzo ohladili entuzijazam šefova Mercedes-Benza pa je kutijasti “praded” Smarta ubrzo zaboravljen.

Ponovno rođena ideja

Nahverkehrsfahrzeug (NAFA)

Koncept Nahverkehrsfahrzeug (NAFA) iz 1981.

 

No, porastom prometa na gradskim ulicama, ideja o minijaturnom vozilu, ponovo je aktuelna, tačnije, projekt NAFA iz 1981. oživio je ideju staru devet godina. Tomforde je ponovo bio u ekipi kojoj je mladi dizajner Gerhard Steinle. Nakon desetina skica i modela u prirodnoj veličini vredna ekipa izradila je i vozni prototip dužine od 2,5 metra i s međuosovinskim razmakom od 1,5 m. Mali kompakt mase od tek 550 kg imao je 3-cilindrični benzinski motor s 41 KS, koji je pokretao prednje točkove putem automatskog menjača.

Neka od tada inovativnih rešenja bila su ugrađena klizna vrata te upravljanje na sva četiri točka. Zadnji točkovi su uz pomoć elektromotora zakretali pod uglom do 15 stepeni, omogućavajući lakše parkiranje u gradskoj gužvi, a krug okretanja iznosio je samo 5,7 metara. Prema pitanju opremljenosti već tada su predviđali klima uređaj, servo upravljača…

Karoserija je isprobana u crash-testovima i pokazala je sasvim solidne rezultate. Sve to zvučalo je vrlo optimistično, a projekt NAFA ispunio je u potpunosti sva očekivanja mercedesovog managementa. Međutim, u Mercedesu su bili ponovno skeptični, ali sada su razlozi bili u prihvatljivostibtržišta. Tražilo se veće, jače, brže, a u tom kontekstu niko nije bio opterećen ekologijom i štednjom goriva. Projekt je po drugi put zamrznut, a za aktualizaciju je trebalo pričekati da se stvari u Americi radikalnije postave prema pitanju ekologije.

Kalifornija spašava ideju Smarta

Studie A

Studie A – koncept predstavljen na međunarodnom salonu u Ženevi 1994.

Zero Emission Vehicle bila je želja Kalifornije, a Mercedes je ponovo iz arhive izvadio projekt NAFA 1990. kada su formirane dve ekipe s različitim zadacima. Jedna je 1993. predstavila prototip Vision A 93, koji je 1994. evoluirao u Studie A, a radilo se o malom petosedu, zapravo prethodniku A klase. Druga ekipa radila je na projektu Mercedes City Car (MCC), odnosno dvosedu s prtljažnikom kao pravom prethodniku Smarta. Poseban kuriozitet, vezan za taj projekt, bio je elektro pogon na zadnje točkove koji je energiju dobio iz baterija smeštenih ispod sedišta, što je rezultiralo njihovom povišenom konfiguracijom. I dalje je imperativ bio dužina od najviše 2,5 metra.

Da bi ponovo bili ispunjeni sigurnosni standardi već su 1990. u Sindelfingenu inženjeri radili na konstrukciji sigurnosne ćelije koja će biti korišćena i u A klasi. Dalji razvoj situacije se odvijao u Americi. Tadašnji šef dizajna Bruno Sacco poslao je Gerharda Steinlea da u Kaliforniji formira temelje budućeg Mercedes-Benz Advanced Designa. Sveže regrutirana ekipa netom završenih dizajnera s Art Center College of Design (Pasadena, CA) dobila je od Sacca zadatak da osmisli MCC 01. Tražilo se rešenje za grad u obliku elegantnog sportskog kupea i roadstera. Mlada ekipa shvatila je posao ozbiljno, a da bi realno spoznali potrebe kupaca preduzete su dizajnerske ekskurzije koje su podrazumevale danju ulice Los Angelesa, dok bi večeri provodili u obilasku Malibua i Santa Monice.

Iz tih zapažanja destilirana je prva ideja s proporcijama koje su u širini podrazumevale 1,4 metar. Paralelno s dizajnom radilo se i na realizaciji šasije s električnim pogonom za MCC. U tome su sudelovale nemačke fabrike AEG-Telefunken i TEMIC, zaposlene u razvoju baterija i švajcerska fabrika Larag, koja je trebala rešiti problem električnog motora visoke efikasnosti. Funkcionalna šasija bila je spremna i testirana je u maju 1992., a odmah potom je otpremljen na “ženidbu” s karoserijom u Kaliforniju, gde su obavljena i dalja testiranja.

Swatch ulazi u priču

ECO Speedster

ECO Speedster iz 1993. benzinska je verzuja koncepta MCC (Mercedes City Car)

U leto 1992. Sacco je u Kaliforniju doveo i menadžment. Werner Niefer i Jürgen Hubbert pažljivo su promatrali prototip i dali zeleno svetlo za nastavak razvoja. Iste godine, mercedesov dizajner Paul Terry dobio je slobodne ruke da predloži drugu ideju MCC-a, ali ovaj put u kabriolet verziji i sada sa benzinskim motorom ugrađenim pozadi u podu. Godine 1993. Mercedes-Benz je predstavio dva vozna prototipa. Prvi je bio Eco Sprinter kao varijanta s električnim motorom i drvom i kožom u enterijeru, dok je Eco Speedster bio dinamičnija vizija MCC-a s benzinskim pogonskim motorom.

Oba prototipa koja je Tomforde u leto 1993. predstavio šefovima već su bila vrlo nalik serijskom Smartu ForTwo. U pozadini priče o nastajanju prototipova MCC-a u Americi, stvari su se povoljno razvijale i u Europi. Šef Mercedes-Benza Werner Niefer imao je 3. prosinca 1992. neočekivani sastanak s Nicolasom G. Hayekom, poznatim autorom marke satova Swatch. Hayek je i sam sanjao o vizionarskom automobilu  mikro dimenzija, baš kao što je to bio MCC. Naravno, on kao matematičar i fizičar nije bio u stanju sam tu ideju i realizuje. Stoga je potražio pomoć automobilskih proizvođača.

Njegova vizija sastojala se u izradi malog ekološkog vozila s pogonskim električnim motorima ugrađenim u glavčine točkova. Dakle, ideje su se gotovo u potpunosti poklapale s onim što je Mercedes razmatrao još od početka sedamdesetih. Werner Niefer je krajem 1992. Hayeku pokazao video zapis i prve slike testne vožnje projekta MCC. On je bio oduševljen i kratko je predložio Nieferu: “Prijatelju, mi ovo moramo dalje razvijati zajedno!”.

Swatch izlazi iz priče!

Smart

MCC Atlanta Show Car iz 1996.

 

Gotovo godinu i pol kasnije, nakon raznih istraživanja, osnovan je Micro Compact Car AG, joint-venture između Daimler-Benza AG i SMH. Fabrika iz Stutgarta pripao je većinski udio od 51 posto, a SMH je zadržao preostalih 49 posto. Hayek je sanjao o floti jeftinih i šarenih automobilskih minijatura, dok su inženjeri iz Stuttgarta ipak bili realniji u tom kontekstu, svesni da će pitanje cene uvek biti sporna tačka. Ime novog modela za 21. vek bilo je Swatch Mercedes Art!

U samom startu partneri su imali problema oko izbora vrste pogona. Hayek je insistirao na elektropogonu, dok su mercedesovi inženjeri bili skloniji benzinskom ili diezel agregatu. U decembru 1994. osnovan je i MCC France SAS koji je trebao u francuskom Hambachu preuzeti proizvodnju novog automobila. Osim Daimler-Benza i SMH grupe deo kapitala dala je i francuska državna agencija SOFIREM.

Smart

Sigurnosna ćelija Tridion – zaštitni znak Smarta do današnjih dana

Ekipa, na čijem čelu je bio Jens Manske u aprilu 1995. predstavila je svoje rešenje trendovskog mališana s karakterom. Ideja je pobrala simpatije izabranih gostiju koji su dovedeni kako bi dali svoj sud. Olimpijske igre u Atlanti 1996. iskorišćene su za najavu skore realizacije projekta Smart. MCC je javnosti predstavljen kao showcar, koji je već imao velik deo stilskih elemenata što će ih Smart nositi i dve godine kasnije kao serijski model. U jesen je na salonu u Parizu predstavljena studija na kojoj je sada već bila vidljiva i sigurnosna ćelija Tridion koja se oblagala panelima karoserijskih elemenata.

U sljedećoj fazi razvoja i planova za serijsku proizvodnju postalo je jasno da se radi o investicijama koje si Nicolas više nije mogao priuštiti. Čak 700 milijuna nemačkih Maraka stajao je razvoj od 1994. da bi celi projekt na kraju s fabrikom i alatima 1997. dostigao iznos od 8 milijardi francuskih Franaka. U februaru 1997. Hayek je prepustio svoj deo u potpunosti Daimler- Benzu.

I na kraju…

MCC

City Coupë – Smart prve generacije

U Frankfurtu je 27. novembra 1997. javnosti predstavljen gotov automobil. Godine 1998. Daimler-Benz u potpunosti preuzima MCC AG i preimenuje ga u Micro Compact Car Smart GmbH, da bi 2002. fabrika dobila kratki naziv Smart GmbH. Punih 26 godina nakon što je Johann Tomforde izneo ideju automobila budućnosti, prvi Smart City Coupé sišao je s proizvodne trake.

Sada je pred nama treća generacija, a koliko je ovaj mališan zaludeo svet, najbolje pokazuju i njegove različite verzije, od sportskog Brabusa (2003.), kabrio verzije (2000.), legendarnog Crossbladea (2002.) koji nije imao vrata, bio je i bez krova pa čak i bez vetrobranskog stakla, modela ForFour (2004.), ForTwo EV-a (2006.) koji je trebao zadovoljiti ekološke trendove svetske javnosti… U svakom slučaju, ideja nazvana Smart živi i dalje!

Be the first to comment on "Kako je nastao Smart"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*