Mitsubishi Debonair AMG

Mitsubishi Debonair AMG
Troslovna oznaka AMG, ljubiteljima brzine će probuditi asocijacije na sportsko-elegantne kreacije vrhunskih performansi, bazirane na modelima Mercedes-Benz. Međutim, manje je poznato da je, krajem 1980. godina, pre potpunog pripajanja kompaniji trokrake zvezde, ova renomirana nemačka tjuning kuća ostvarila saradnju i sa japanskim proizvođačem Mitsubishi. Tokom njihove kratke, ali interesantne zajedničke priče, atraktivno ruho u izvedbi evropskog specijaliste stiču dve JDM limuzine, koje su tokom godina postale sve privlačnije za kolekcionare.

Prvo poglavlje saradnje japanske kompanije i nemačkog tjunera vezuje se za drugu generaciju modela Debonair, jedno od najčuvenijih imena automobilizma zemlje izlazećeg Sunca.

Mitsubishi Debonair AMG

U engleskom jeziku, imenicom/pridevom “debonair“ opisuju se osobe koje poseduju svojevrstan šarm, eleganciju, lepe manire, ali i dobar izgled, zahvaljujući kojima osvajaju simpatije i poštovanje društva (prim. James Bond). Reč je latinskog porekla, a zbog prefinjenog izgovora ostavlja utisak da joj je mesto u francuskom rečniku. Ipak, u današnje vreme njena upotreba je veoma retka.

U nomenklaturi modela proizvođača Mitsubishi, naziv Debonair je u periodu od 1964. do 1999. godine bio dodeljen najekskluzivnijem modelu u ponudi, rezervisanom za domaće tržište.

Mitsubishi Debonair AMG

Prva generacija ove velike limuzine sa zadnjim pogonom (A30) je proizvođena u malim godišnjim serijama. Glavni naručioci su uglavnom bile državne institucije i čelnici velikih organizacija, među kojima i sam top menadžment kompanije sa dijamantskim logom.

Za dizajn modela Debonair najviše je doprineo Hans S. Bretzner, nekadašnji stilista kompanije General Motors, evidentno inspirisan vanvremenskom elegancijom Lincoln Continental, oficijelnog automobila predsednika SAD.
Automobil kupcima prvobitno nuđen sa rednim šestocilindričnim agregatom od 2.L (1964-76), na čije mesto je potom došao četvorocilindrični zapremine 2.5 L. Uprkos svom arhaičnom izgledu, zastareloj mehanici i manjku performansi, limitirana proizvodnja se održala i tokom naredne decenije u gotovo neizmenjenom obliku. Kao što je bio slučaj i sa Toyota Century, u Japanu je i dalje postojala specifična, konzervativna klijentela zainteresovana za velike limuzine domaćih brendova. Međutim, početkom 1980-ih, ekonomski prosperitet zemlje izlazećeg Sunca, između ostalog dovodi i do rasta tražnje za premijum modelima. U kompaniji Mitsubishi bilo je jasno da ostareli Debonair ne može biti kompetentan odgovor na tržišne zahteve i da je potrebna njegova hitna zamena. Za bitku za naklonost domaćih kupaca dubokog džepa, uveliko su se pripremali skoro svi JDM proizvođači.

Mitsubishi Debonair AMG

Tokom leta 1986. godine, nakon 22 godine proizvodnje, isporučen je poslednji primerak klasičnog Mitsubishi Debonair. U istom periodu, kompanija je predstavila naslednika, potpuno redefinisane, moderne koncepcije, koji je sa penzionisanim veteranom delio samo ime. Glavni rival nove velike Mitsubishi limuzine bio je prvi adut kompanije Honda u premijum segmentu, model Legend.

Mitsubishi Debonair AMG

Promovisan sloganom “FF NEW CLASSIC“ (FF= motor napred, pogon na prednjoj osovini), Mitsubishi Debonair druge generacije (S10), bio je automobil savremenih tehničkih rešenja namenjen znatno većem ciljnom tržištu. Nova platforma je omogućila da se poveća zapremina kabine, a upotreba pojedinih komponenti sa manjih gradskih modela doprinela bi snižavanju troškova proizvodnje. Ono po čemu je pak Mitsubishi Debonair iz 1986. godine specifičan, bio je Cyclone V6, zapremine 2L (6G71) i 3L (6G72), prvi agregat ove konfiguracije u istoriji kompanije. U čast tome govore i upadljive ornamentalne “v“ oznake istaknute na haubi i poklopcu prtljažnika.

Mitsubishi Debonair AMG

Od samog starta, Mitsubishi Debonair S10 je kupcima bio predstavljen sa bogatim izborom opreme, ali i nekoliko specijalnih izdanja. Tako se, pored osnovne verzije, u ponudi nalazio Aquascutum, čiji je enterijer opremljen od strane istoimene britanske modne kuće, kao i Debonair V150, odnosno model sa 150 mm dužim međuosovinskim rastojanjem. Takođe, automobil je proizvođen i u Južnoj Koreji, na čijem tržištu je nastupao pod nazivom Hyundai Grandeur. Početkom 1987. godine, mogla se poručiti čak i “stretch“ limuzina, produžena za 600 mm, u takozvanoj evropskoj i američkoj varijanti.

Tokom prve godine na tržištu ostvareni su solidni tržišni rezultati od 6.300 prodatih primeraka modela Debonair, ali postojale su mogućnosti za unapređenje. Ono što je nedostajalo bila je diskretna doza sportskog imidža, kakvu su posedovali konkurentski modeli. U odnosu na njih, veliki Mitsubishi strogih crta, delovao je isuviše konzervativno i nezgrapno. Kako bi svoju uzdanicu u premijum segmentu učinili atraktivnijom, japanski proizvođač je kontaktirao stručnjaka za luksuzne automobile visokih performansi, nemački AMG.

U dotadašnjem opusu ove tuning radionice, bile su limuzine i kupe modeli Mercedes-Benz pokretane V8 agregatima, zapremine sa zapreminom većom od 5L. Osim što su svojim vrtoglavo visokim cenama predstavlils statusne simbole, ovi automobili su posedovali specifičan gangsterski stil, zbog čega im je često poveravana uloga prevoza negativaca u serijama poput Miami Vice (1984-1989).

mercedes

1986. godine, u isto vreme kada je nastao Mitsubishi Debonair, najmoćnija kreacija AMG je bio popularni “Hammer“, baziran na štutgartskom W124. Iako je na prvi pogled delovao kao blago našminkana aktuelna E-klasa, reč je bila o automobilu sposobnom da od 0 do 100 km/h ubrza za tada nepojmljivih, pet sekundi. Prilikom testiranja, zvanično je ustanovljena maksimalna brzina od neverovatnih 300 km/h. Nakon susreta Mercedes 300 E AMG “Hammer“, novinarska ekipa magazina Road & Track izjavila je u pitanju “limuzina sa četvoro vrata koja pruža osećaj kao Ferrari Testarossa“.

Nažalost, tretman na modelu Mitsubishi Debonair V3000 po nemačkom receptu, obuhvatao je samo estetske modifikacije.

Reč je bila prvenstveno o marketinškom poduhvatu, koji bi išao u prilog za obe kompanije. Saradnja sa nemačkim specijalistom trebala je samo vizuelno da doprinese sportskom stilu JDM limuzine, ali i da se imućnim stanovnicima zemlje izlazećeg Sunca promovišu čari nemačkog tjuning brenda. Ko je poželeo više, mogao je da se odluči za 500 SEC AMG ili možda “Hammer“.

Cyclone V6 agregat sa 150 ks i kompletna mehanika su ostali nepromenjeni, što je i razumljivo, imajući u vidu striktna ograničenja u pogledu snage motora i maksimalne brzine na teritoriji Japana. Top verziju Mitsubishi Debonair V3000 su unapred odlikovale solidne performanse, a uklanjanjem limitatora, maksimalna brzina je iznosila odličnih 215 km/h. Takođe, uprkos činjenici da je više decenija bio u masovnoj primeni, tjuning kompanije su uglavnom zazirale od pogona na prednjoj osovini, uglavnom zbog nepogodnosti pomenute platforme da podrži veliku snagu.

Mitsubishi Debonair AMG

Ono po čemu se Mitsubishi Debonair AMG najviše razlikuje u odnosu na standardnu verziju jesu aerodinamičke komponente razvijene od strane nemačkog tunera. Paket opreme eksterijera obuhvatao je agresivniji body-kit, repni spojler u boji karoserije i aluminijumske naplatke od 15“. Brojne oznake nemačkog tunera su na jasan, ali po malo kičast način stavljale do znanja da je reč o specijalnoj ediciji najveće limuzine japanske kompanije. U ponudi su bile samo dve boje karoserije, bela i crna, a osim multifunkcionalnog AMG volana, raskošni enterijer modela Mitsubishi Debonair nije pretrpeo ni jednu drugu značajnu transformaciju.

Pet minuta slave na TV ekranima JDM limuzina po nemačkom receptu imala je u japanskoj policijskoj drami Gorilla – Keishicho Sosa Dai 8 Han (1989-1990). U seriji se, pored Debonair AMG, pojavljuje još nekoliko modela kompanije Mitsubishi, među kojima i kupe Starion sa vratima koja se podižu obliku galebovih krila.

Produkcija osnovne verzija Mitsubishi Debonair S10 nastavila se do 1992. godine, sa finalnom edicijom čiji je V6 agregat razvijao 210 ks. Zamenila ju je treća, do danas poslednja inkarnacija ovog čuvenog JDM imena.
Korejski blizanac, Hyundai Grandeur (proizvođen u istom periodu od 1986-92), je na dalekoistočnim tržištima ostvario višestruko bolje tržišne rezultate nego Mitsubishi Već u prvoj sezoni proizvodnje postao je bestseler, a tokom šest godina je napravljeno čak 122,074 primeraka.

Što se tiče ekskluzivnog Mitsubishi Debonair AMG, četvrt veka nakon predstavljanja, stvara brojne polemike vezane za svoju estetsku i istorijsku vrednost. Međutim, iako se uglavnom nalazi na meti malicioznih komentara, ovaj plod japansko-nemačke saradnje doživeo je dobar prijem na tržištu izlazećeg Sunca. Precizna informacija o ukupnom tiražu nije zvanično objavljena, ali se navodi da se u periodu od 1987. do 1990. godine oko 1.000 kupaca odlučilo za primerak sa AMG opremom. Imajući u vidu i astronomsku cenu od 4.516.000, prvi JDM automobil po nemačkom receptu uspešno je ispunio svoju misiju.

Mitsubishi Debonair AMG

Stoga je daleke 1989. godine na pomolu bila nova saradnja kompanije Mitsubishi i tjuning kuće AMG. Na redu je bio projekat atraktivne sportske limuzine više klase.

Na sajmu automobila u Tokiju ’89, dve godine nakon pojave AMG edicije direktorske limuzine Debonair, kompanija Mitsubishi Motors je predstavila još jedan specijalan model na čijem razvoju je učestvovala i čuvena tjuning kuća. Mitsubishi Galant AMG, decentne sportsko-elegantne spoljašnjosti, bio je zamišljen da popuni prazninu u ponudi između standardnih verzija Galant i ultimativnog VR-4, odnosno “pripitomljenog“ reli automobila opremljenog turbinom i AWD sistemom.

Mitsubishi Debonair AMG (1987-90)

Istovremeno snažan i brz, ali i komforan i jednostavan za vožnju, ovaj drugi i poslednji po redu plod saradnje Mitsubishi i AMG u Japanu je predstavljao interesantnu alternativu eminentnim sportski nastrojenim nemačkim sedanima…

Mitsubishi Galant AMG – Tip 1 i Tip 2

Kao što je bio slučaj i sa starijim bratom Debonair V, spoljni izgled AMG izdanja modela Mitsubishi Galant bio je znatno agresivniji u odnosu na standardnu verziju, sa dva paketa opreme u ponudi.

Prestižniji Galant AMG Tip 1, prepoznatljiv po zatamnjenoj maski hladnjaka i spojleru “obavijenom“ oko zadnjeg dela, posedovao je više luksuznih opcija (među kojima kožom presvučen enterijer, digitalni klima uređaj i za kraj 1980-ih izuzetno moderni radio sa CD čitačem). Nešto povoljniji bio je Mitsubishi Galant AMG Tip 2, sa hladnjakom oivičenim hromiranom lajsnom, minijaturnim aero spojlerom i delimično redukovanom listom dodatne opreme.

Obe verzije su pak posedovale identičan komplet branika i bočnih “suknjica“, dok je izbor boja karoserije bio je limitiran isključivo na crnu i tamne nijanse plave, zelene i sive. Takođe, AMG je za model Galant ponudio aluminijumske naplatke kakvi su već ugrađivani na Mitsubishi Debonair AMG, ali i petokrake novog, minimalističkog dizajna.

Međutim, za razliku od većeg brata kod kog je nemački specijalista akcenat stavio isključivo na estetske modifikacije, Mitsubishi Galant je u AMG izdanju dobio i pojedina unapređenje na polju mehaničke.

Na projektu svog drugog po redu Mitsubishija AMG je kao osnovu koristio verziju Galant GTi-16v, opremljen dvolitarskim atmosferskim agregatom sa četiri cilindra i sa pogonom na prednjoj osovini. Kako bi se povećala snaga AMG je primenio klasične tuning zahvate: ugrađeni su novi komplet klipova (kojima je povećana kompresija sa 9:1 na 10:4:1), brizgaljke za gorivo, bregasta osovina, opruge ventila, usisna i izduvna grana većeg protoka i je reprogramiran čip motora.

Sve pomenuto rezultovalo je brojkom od za ono vreme respektabilnih 170 KS dostupnih pri 5.000 obrtaja, što je Mitsubishi Galant AMG pozicioniralo tačno između modela Galant GSR (sa 140 KS) i top verzije VR-4 (sa 201 KS). Uz to, AMG je unapredio i kompletnu transmisiju, a uz standardni petostepeni manuelni, u ponudi se nalazio i automatski menjač sa četiri brzine. Ipak, i pored obilne doze snage i solidnih performansi (oko 220km/h maks. brzine i 0-100 za 8 sek), najjači adut Mitsubishi Galant AMG bila je odlična upravljivost kojoj su doprineli gasni amortizeri, unapređeni sistem kočenja i za ovakav tip vozila relativno niska masa od 1.200 kg.

Mitsubishi Debonair AMG

Ipak, uprkos svim pomenutim kvalitetima, ovaj modifikovani automobil nikada nije doživeo komercijalni uspeh, prvenstveno zbog previsoke cene koja je u Japanu gotovo prevazišla čak i Galant VR-4. Prodaja je išla sporo, čak i kada se u obzir uzme da je reč o limitiranoj seriji, a tačan broj primeraka modela Mitsubishi Galant sa AMG opremom nije tačno poznat (pretpostavlja se da je reč o nekoliko stotina nastalih od kraja 1989. do 1992. godine). Nedugo nakon toga, već 1993, AMG je u potpunosti pripojen kompaniji Mercedes-Benz, te kooperacija japanske kompanije i nemačke tjuning kuće nikada nije nastavljena.

Ipak, kao što je slučaj i sa modelom Debonair AMG, modifikovani Mitsubishi Galant vremenom postao privlačan youngtimer. Delimično kao solidan, svakodnevno upotrebljiv porodični automobil visokih performansi, ali najviše kao relikvija iz vremena saradnje dva zvučna imena automobilske industrije koja se najverovatnije više neće ponoviti.

Foto: favcars.com, autowp.ru ; 7tune.com
Napisao: Nikola Jovanović
Izvor: www.triodriver.com

Be the first to comment on "Mitsubishi Debonair AMG"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*