Lancia Beta

Lancia Beta

Nazivali su ih italijanskim Mercedesima, a kvaliteta je bila vrhunska. Onda je došla Beta…

Mnogo pravovernih ljubitelja Lancije iz dna duše mrzi Betu, prvi model torinske fabrike predstavljen nakon pripajanja pod kapu imućnijeg sugrađanina, Fiata. Za njih korporativni deo istorije Lancie ne postoji, ili eventualno priznaju trkače i rally modele, dok im je Beta ponajveći trn u oku. Ne bez razloga, mada je on u svojoj biti bizaran. Beta je, složili su se više-manje svi koji su je vozili, bila jako dobar automobil, a ipak je gotovo nepovratno uništila reputaciju Lancije. A svemu je kriva, dakako, politika. Gotovo pedeset godina Komunistička je partija Italije bila najjača opoziciona stranka. Vladali su nekim gradovima, no na državnom nivou vlast nisu mogli dobiti jer bi, razumljivo, uvek svi borili protiv njih. Pa ipak, bili su uverljivo najjača komunistička stranka u zapadnoj Europi, što im je donosilo simpatije, a i finansije iz SSSR-a i istočnog bloka. Zauzvrat, italijanska su poduzeća, pogotovo ona povezana s Partijom (donekle je to vredelo i za francuska) lakše dobijala poslove na istoku. Fiat se nametnuo kao glavni partner razvoju automobilske industrije u Poljskoj, Jugoslaviji i, od kraja šezdesetih, u samom SSSR-u. Onda je izgrađena monumentalna fabrika Lada, u nekadašnjem Stavropolu, preimenovanom u Tolyatti, po pokojnom Palmiru Togliattiu, legendarnom vođi KP Italije.

Lancia Beta

Tipične pastelne boje sedamdesetih… imate li sačuvane originalne trake Ljupke Dimitrovske i Pro Arte, vreme je da nabavite i automobil u kojem ćete ih slušati Kamaradi ili ne, Rusi su ipak morali plaćati Fiatu za pravo proizvodnje Lada. A klirinški dolari baš i nisu prihvaćeni kao razuman oblik novčane razmene u kapitalističkom svetu, dok prave konvertibilne valute Sovjeti nisu imali. Te su plaćali u naturi, čelikom. Čelikom lošijeg kvaliteta, koji nije udovoljavao prihvaćenim standardima. Fiati i Lancije sedamdesetih, u koje je ugrađivan taj čelik, rđali su sumanutim tempom, na najneverovatnijim mestima. Italijanski automobili su upravo tada izašli na zao glas kao skloni rđanju, ranije nisu bili ništa gori od ostalih. Lancia je, naprotiv, bila poznata po izuzetnom kvalitetu komponenti i završne obrade, u rangu s Mercedesom. Ne želeći narušiti istoriju i ugled, Lancia je tiho počela pozivati vlasnike najviše pogođenih modela, Beta, u servis, proveravati je li rđa načela strukturalnih delove i u slučaju da jeste otkupljivali su automobile, odnosno nude zamenska vozila. Hvale vredno, ali engleski su novinari, dočepavši se informacije, stavili Lanciju na stup srama i Beta se našla usred najvećeg skandala s rđom ikada, koji je značajno uticao na kasniji enormni pad prodaje, rušenje reputacije i spadanje marke na vrlo niske grane, pa i povlačenje s nekih tržišta.

Lancia Beta

Klasični coupe model najbolje je podnio test vremena, i danas ih ima na putu. No ostao je u seni Alfinih i Fiatovih coupea iz istog razdoblja, što nije loše: cene nisu otišle previsoko. U suštini Beta je bila pogođen automobil, modernog vešanja i dobrih voznih svojstava, kome su, baš poput Alfasuda i Citroëna GS, jedino nedostajala peta vrata. Za razliku od njih, nije ih dobila – naprotiv, osamdesetih se pojavila verzija Trevi, klasična trovolumenska limuzina. Problemi s rđom u kasnijim su serijama eliminisani. Motori u rasponu od 1.3 do 2 litre bili su vrlo solidni, Fiatovog porekla , ali prerađeni, a pri kraju proizvodnje ponuđen je i Volumex model s Rootsovim punjačem i 135 KS. Više zbog ponosa nego komercijalne opravdanosti, model predstavljen još 1972. ostao je u ponudi do sredine osamdesetih, a tokom tog razdoblja prodano ih je više od 400.000. No, čak pola od tog broja otpadalo je na posebne sportske verzije.

Lancia Beta

Kraljica čitave porodice je bila Beta Montecarlo sa središnjim motorom. Još da nije imala konstrukcijsku grešku radi koje ih je većina razbijena pri nekom od prvih susreta s mokrim putem… Atraktivnost sportskih modela bila je neupitna, jedino možemo raspravljati oko toga koji je najljepši. Klasični 2+2 coupe je bio najpopularniji, na njega se vizualno snažno naslanjala i Spider verezija, koja je u realnosti bila targa, a ne pravi kabriolet. Kombi coupe HPE danas je kultni model, dužeg međuosovinskog razmaka, vizualno nalik Reliantu Scimitaru. Najegzotičniji je svakako Montecarlo, dvosed sa središnje smeštenim motorom, koji je ipak, kao i svi modeli, patio od boljke pogubne po ‘sportske’ automobile: nedostatka snage. Retkost svaku Betu danas čini zanimljivim oldtimerom, a delova u Italiji ima.

Pripremio: Dino Milić-Jakovli

Izvor: autoportal.hr

Be the first to comment on "Lancia Beta"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*