Tvorci automobila

Motorne kočije, na opšte zaprepašćenje, «trčale su» ulicama bez konja praćene čudnim zvucima

Istina je da svi uređaji i ljudska znanja imaju svoje tvorce, kao i one koji su doprineli razvoju do njihovog današnjeg oblika. Sve te stvari prošle su kroz proces idejnog stvaranja i materijalizacije, i nalaze se u stanju permanentnog usavršavanja – evolucije podstaknute energijom ljudskih umova.

Rubrika Istorijat zamišljena je kao priča o istrajnim i marljivim istraživačima mogućeg, osvajačima moći u korist ljudskog društva. Ljudima koji su otvorili i trasirali staze razvoja civilizacije kakvu danas poznajemo. Ljudima bez kojih bi ljudska vrsta bila samo još jedna grupa sisara u moru raznolikih životnih formi na ovoj planeti, u goloj borbi za opstanak.

Jedan o prvih

Našu priču započinjemo kratkim pregledom životnog puta velikana koji je u više navrata svojim motorizovanim kreacijama zapanjio svet. Njegovo ime je Gotlib Dajmler (Gottlieb Daimler).

Rođen kao sin šefa pekare, 17. marta 1834. godine u Šorndorf-u (Schorndorf), mladi Gotlib je svoje šegrtske dane proveo kod puškara, gde je imao prvi kontakt sa principom rada motora SUS. Potom je, zaintrigiran čarolijom kretanja, svoja znanja proširio na sferu lokomotivske industrije, a zatim nastavio da se obrazuje na politehničkom fakultetu u Štutgartu. Nakon toga, Dajmler radi za različite firme koje se bave projektovanjem na tlu Francuske i Engleske.

Istorijski susret

Kreativni tim: Gotlib Dajmler i Vilhelm Majbah

Kreativni tim: Gotlib Dajmler i Vilhelm Majbah

Godine 1865. Dajmleru je, kao tehničkom direktoru, povereno da reorganizuje poslove konstruisanja u firmi Reutlingen Brotherhood. Na tom poslu on se upoznaje sa mladim i izuzetno talentovanim konstruktorom Vilhelmom Majbahom (Wilhelm Maybach). Njihov sudbonosni susret izmeniće živote oba ova nadarena čoveka.

Na visokom položaju

Kada je Dajmler 1869. godine prešao u Karlsrue (Karlsruhe), gde je dobio rukovodeće mesto u firmi za proizvodnju motora, on za sobom povlači Majbaha. Od tog trenutka, njih dvojica postaju nerazdvojni tim.

1872. godine Gotlib Dajmler postaje tehnički direktor fabrike gasnih motora Dojc (Deutz AG) koju su, ne dugo pre toga, osnovali takođe sposobni inženjeri Nikolas Oto (Nikolaus Otto) i Eugen Langen. Majbah prelazi sa njim, na funkciju šefa projektnog biroa. Upravo u to vreme, Oto usavršava svoj četvorotakni motor koji osvaja brojna priznanja i utire put serijskoj proizvodnji za indistrijske namene.

Vizionarski, Dajmler shvata prednosti ovog koncepta nad gasnim motorima (manje dimenzije i masa, manja cena i veća bezbednost), te svoju misiju pronalazi u razvoju motora koji bi svojim karakteristikama bili pogodni za pogon drumskih vozila.

Stvaranje istorije

Zamislite začuđene poglede prolaznika kada je Dajmler «izjahao» na prvom mopedu 1885. godine

Zamislite začuđene poglede prolaznika kada je Dajmler «izjahao» na prvom mopedu 1885. godine

1882. godine, Dajmler se osamostaljuje i svoju prvu radionicu osniva u Canštatu (Cannstatt) koji je danas deo Štutgarta. Majbah mu se takođe pridružuje, te združenim snagama oni rade na daljem razvoju benzinskih motora. Svoj rad oni fokusiraju pre svega na podizanju efikasnosti konstrukcija, kako bi one za istu snagu mogle biti kompaktnije i vozilima pružile veću autonomiju.

Proizvod intenzivnih radova koji su se odvijali u ovoj radionici krunisan je dobijanjem patenta broj 28 022, koji predstavlja projekat malog, laganog, brzohodog motora SUS. U svom poslu Dajmler je bio toliko uspešan da je 1885. godine instalirao motor na «jahaća kola» (prvi motocikl), godinu dana kasnije na čamac i, konačno, 1886. na kočije. Nakon ovakvih promocija njegovih konstrukcija, Dajmler je stekao odlične pozicije za pregovore sa potencijalnim investitorima i sve je bilo spremno za revoluciju transporta.

1890. godine, osnivana je Dajmlerova firma za proizvodnju motora u Canštatu i uz finansijsku podršku bogatih partnera pokrenuta je serijska proizvodnja motora SUS. Do dana svoje smrti, 6. marta 1900. godine, Dajmler je imao priliku da vidi dokazivanje njegovih motora u praksi i procvat svoje firme. Bez sumnje, svojom kreativnošću i radom ovaj je čovek promenio svet.

Ostavština

Gotlib Dajmler se dva puta ženio. Sa prvom ženom Emom, koja je preminula 1889. godine imao je petoro dece. 1893. godine oženio je Linu, sa kojom je dobio još dvoje. Njegova porodična kuća u Canštatu (Taubenheimstrasse) je uništena tokom drugog svetskog rata, dok je baštenski vrtlarnik u kom su Dajmler i Majbah razvili brzohodi motor, ostao čitav do današnjih dana i sada je u funkciji muzeja.

U sledećem tekstu videćemo da je u neposrednoj blizini Dajmlerovih aktivnosti, još jedan čovek formirao budućnost čovečanstva. U nekim segmentima, on je otišao još dalje…

Piše: dipl.ing. Predrag Đukić
Izvor: www.b92.net

Be the first to comment on "Tvorci automobila"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*