Сделано в СССР

volga

Ruska vozila su uvek bila sinonim za kvarljivo, nepouzdano i ružno, ali i pored toga, nisu retki izleti njihove automobilske industrije u avangardu. Očigledna je i njihova želja da svoje proizvode ponude razvijenom Zapadu, o čemu svedoče kreacije kao neuspela „Russo-Baltique Impression“ ili sasvim prihvatljiva „Marussia“

GAZ

zaporozhac

Stariji vozači se sećaju čuvenih „Zaporožaca“ ukrajinskog proizvođača ZAZ. Iako je ovaj maleni automobil, po nekim tehničkim i dizajnerskim rešenjima, neodoljivo podsećao na NSU-ov model Prinz, od njega je kvalitativno bio neuporedivo lošiji. Po domaćim putevima još mogu da se susretnu i oronule Tavrije, koje su predstavljale pokušaj ukrajinskog proizvođača da 1987. godine predstavi automobil koji bi bar izgledom predstavljao alternativu zapadnim rivalima. Ipak, kvalitet je bio na izuzetno niskom nivou, tako da su malene Tavrije više bile pravi „proizvođači problema“ za vlasnike, nego pouzdano prevozno sredstvo.

moskvich

Mnogi su odrastali i putovali na more u Moskvičima, za čije je vlasnike standard putovanja bez problema bila situacija da se automobil nije pokvario više od dva puta tokom odlaska do primorja. Pored modela iz šezdesetih i sedamdesetih godina, mlađi vozači ovaj brend pamte po modelu Aleko, promovisanom 1986. godine. U pitanju je automobil potpuno nove „hečbek“ konstrukcije, koji je sa prethodnicima delio samo motor, a koji je, kada je predstavljen, imao moderan dizajn. Takođe, i udobnost je bila bolja nego na prethodnim modelima, ali je kvalitet ostao na izuzetno niskom nivou. Kvarovi su bili česti, a posebno su bili izraženi problemi sa korozijom, što je na kraju dovelo i do bankrota moskovskog proizvođača 2002. godine.

lada

Iz sivila sovjetske ponude, kod nas se uvek izdvajala Lada, čiji su modeli zasnovani na Fiatovim automobilima, za prosečnog jugoslovenskog vozača, koji se obično nalazio za upravljačem „fiće“, predstavljali oznaku pripadnosti „jakoj srednjoj klasi“ ili višem oficirskom sloju Jugoslovenske narodne armije. Ovaj ruski proizvođač je svoje automobile uspevao da prodaje i u Turskoj, Brazilu i Australiji, a ostvaren je proboj čak i u Kanadu i Veliku Britaniju. Lada, odnosno vlasnik tog brenta kompanija Avto VAZ, danas je jedan od retkih sovjetskih proizvođača koji je „preživeo“ sve krize, revolucije i hladne ratove, a da se pred njim nalazi i sasvim solidna budućnost potvrđuje i to što je udeo od 25 odsto vlasništva nad proizvođačem iz ruskog Toljatija, 2008. godine otkupila Renault-Nissan alijansa. Ipak, i pored sivila ruske automobilske scene, brojni su primeri nastojanja ruskih proizvođača da osmisle vozilo koje bi dizajnerski i tehnički moglo, da predstavlja uzor zapadnoevropskim konstruktorima.

russo

Malo ko zna da je i Rusija početkom dvadesetog veka imala prestižnog proizvođača automobila Russo Baltique, ali već godinu dana posle Ruske revolucije 1917. godine, ovaj brend je, kao i svaki drugi oblik kreativnosti, ugašen, a pogoni su nacionalizovani i preorijentisani na potpuno druge namene. Iako su Sovjetski Savez i komunizam danas samo deo prošlosti, ideja o oživljavanju Russo Baltique se rodila tek 2003. godine, da bi već tri godine kasnije bio predstavljen prototip nazvan Impression, spreman za limitiranu ručnu proizvodnju na Mercedesovoj platformi, od svega dva do tri primerka godišnje, koliko su skromni pogoni u Moskvi bili sposobni da isporuče.

russo

Za pogon ovog ekskluzivnog „Sdelano v Rosija“ automobila namenjen je poznati Mercedesov V12 motor od 5.500 kubika, koji pored modela SL, pokreće i luksuzni Maybach. Zahvaljujući dvostrukom kompresoru, on kao od šale na “radilicu” isporučuje 555 KS, pri 5.250 obrtaja, dok je maksimalni obrtni moment od čak 900 Nm dostupan već od 2.300 obrtaja. I pored fascinantnih performansi koje su, ruku na srce, delo nemačke pameti, glavni problem Impressiona jeste što više podseća na “Batmobil“, nego na pravi, atraktivni, superautomobil…

ZIL

Proizvođač ZIL, koji se danas bavi proizvodnjom kamiona i vozila za potrebe vojske, danas u ponudi ima i luksuzne blindiran limuzine, opremnljene moćnim V8 motorima snage preko 300 „konja“. Ovi automobili se proizvode u skomnim serijama od desetak vozila godišnje, a namenjene su za prevoz ruskih visokih državnika.

zil

Takođe, ZIL je od 1960. do 1962. godine proizvodio sportski kabriolet sa oznakom „112“, pokretan šestolitarskim V8 motorom od 230 konjskih snagam sposoban da razvije brzinu od 260 kilometara na čas. Iako je ovaj model vizuelno neodoljivo podsećao na čuvenu Shelby Cobru, nastalu u britansko-ameročkoj koprodukciji, on se pojavio godinu dana pre zapadnjačkog sportiste, pa nije sigurno koju stranu treba optužiti za plagijat…

Lada Riva

Ipak, kada je angažovanost u svetu automobilskog sporta u pitanju, najviše se ističe Lada. Za upravljačem Rive svojevremeno je prva iskustva u upravljanju automobilom sa pogonom na zadnjim točkovima sticao i Kolumbijac Huan Pablo Montoja, što mu nije donelo mnogo koristi kada se kasnije obreo u Formuli 1, ali neke „cake“ možda danas uspešno primenjuje u američkom NASCAR šampionatu.

lada

Sportske ambicije Lada je pokazala i 2003. godine kada je promovisan studijski model Revolution. U pitanju je koncept trkačkog jednoseda pokretan motorom od 1.600 „kubika“ i 215 konjskih snaga. Zahvaljujući lakoj konstrukciji, model Revolution je do 100 km/h ubrzavao za 6,5 sekundi i dostizao maksimalnih 240 kilometara na čas. Iako su mnogi očekivali da bi Lada kroz ovaj model i neko kup takmičenje mogla da promoviše svoje automobile i tehniku, sve se završilo samo na konceptu, ali se ovaj proizvođač nije predavao, pa je svoje mesto pronašao u WTCC šampionatu.

WTCC Lada

Prvo kao snabdevač automobilima privatnog tima „ruski medvedi“, koji je stidljivo nastupao 2007. i 2008. godine uglavnom na začelju kolone, da bi nakon toga, sa modelom Priora u fabričkom timu, Lada stigla i do prvih bodova. Prošle godine, model Granta zabeležio je par zapaženijih rezultata, i to sa James Thompsonom za upravljačem, koji je u WTCC ranije pobeđivao vozeći Hondu Accord.

rusija

marussia

Iako je bilo dosta neuspešnih projekata, Rusi su pokazali da i u oblasi automobilske tehnike žele da napreduju, ali su, takođe, pokazali pragmatičnost, posebno kada su agregati u pitanju, jer se često nisu libili da od zapadnih partnera pozajme sve za šta misle da je pouzdano, a oni ne mogu da pronađu pravo rešenje. Pare, očigledno, nikada nisu bile problem, a one posebno danas ne predstavljaju prepreku da Rusi imaju sve što požele. Ukusi su se dosta promenili, čemu se najviše raduju Zapadni proizvođači, kojima je rusko tržište pozamašna slamka spasa u ovim, naročito za Evropu, kriznim vremenima.

Foto: GAZ / ZAZ  / AZLK / Marussia / ZIL / Russo-Baltique / TS arhiva / AvtoVAZ
Pripremio: D.Jojić
Izvor: topspeed.telegraf.rs

Be the first to comment on "Сделано в СССР"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*