Ferrari 335 S

Ferrari 335 S

Ferrari 335 Sport nastao je 1957. i odmah ispisao važno poglavlje u istoriji automobilskog sporta. Prvi Ferrari sa četiri bregaste osovine dominirao je na trkama svoga vremena. Najznačajnija dostignuća bila su mu poboljšanje prosečne brzine u Le Manu.

Kolekcija automobila “Mas du Clos” se ubraja među najbolje na svetu. Osim lepote i broja legendarnih automobila, tu je i vrlo povoljan položaj muzeja. Potrebno je samo pola sata da automobil iz muzeja dospe na predivne brdske trkačke staze duge 3100 metara, gde se u potpunosti mogu isprobati čari automobila kakav je Ferrari 335 S. U radionici pokraj piste radi mnoštvo vrhunskih mehaničara, a tu je i kolekcija zaštitnih kaciga iz svih istoriskih razdoblja tako da nije problem naći prikladnu kacigu za bilo koji automobil. No idemo sada na priču kako je 335 S zaslužio mesto u ovako bogatoj zbirci. Ferrari je u drugoj polovini 50-ih odlučio zapretiti konkurentu Maseratiu i njihovom monstruoznom bolidu 450 S. kombinacijom vlastitog znanja i iskustva Lancie nastao je tako 1957. automobil koji je ispisao značajno poglavlje u istoriji.

Ferrari 335 S

Ferrari 335 S

Prvi Ferrari sa 4 bregaste osovine ostvario je rezultate kojima je ubrzo ušao u legendu. Osim što je poboljšao prosečnu brzinu u Le Manu na 200 km/h, Ferrari 335 pobedio je Maseratia i doneo Ferrariju četvrti naslov svetskog prvaka. Za razvoj automobila bilo je potrebno vrlo malo vremena. Nakon dvostruke pobede na velikoj nagradi Švedske kojom je Ferrari zapečatio treći naslov svetskog prvaka krenulo se na razvoj novog bolida. Prvi korak sastojao se od prepravljanja V12-Tipo 130 motora iz modela 290 MM. Na blok motora montirane su glave cilindara sa po dve bregaste osovine. Donji deo V12 motora i njegova zapremina od 3490 cm3 ostali su nepromenjeni. Motor V oblika pod uglom od 60 stepeni imao je 24 svećice, dakle dve po cilindru. Za pripremu smeše brinulo se nekoliko tipova karburatora, od kojih su najčešće korišćeni 6 dvostrukih Webera (42 DCN) ili 3 četvorostruka Solexa (C40P II) uz pomoć kojih je novi V12 razvijao snagu od 350 KS pri 7200 o/min.

Ferrari 335 S

Ferrari 335 S

Ovoj motor dobio je oznaku 136 (ili 290 S). Nasledniku Tipo 140 (ili 315 S) je samo povećana zapremina (na 3783 cm3) što je rezultiralo sa 360 KS pri 7800 o/min, dok je sledeća stepenica u razvoju Tipo 141 (li 335 S), razvijala 390 KS iz 4023 cm3  zapremine. Uporedno sa razvojem motora razvijao se i bolid. Na osnovi modela 520 iz 1956. nastao je 520 B. Međuosovinski razmak iznosio je 2.35 m, menjač je bio četverobrzinski a posebno su impresivne bile zadnje bubanj kočnice ogromnih dimenzija, ventilirane sa svih strana. Šasija je u odnosu na model iz 1956 vidljivo spuštena dok je oklop bio mnogo mekših i manje agresivnijih linija. Bolid početkom sezone nije mnogo obećavao, pa se zato tokom sezone motor dorađivao dva, a šasija i karoserija čak četiri puta.

Ferrari 335 S

Ferrari 335 S

Nakon debakla u Buenos Airesu, stanje se nije značajnije promenilo. Novi model sa 3.8 litarskim motorom postiže samo 6 mesto na Sebringu. Rezultati su tokom sezone bili sve bolji tako da je naslov prvaka osiguran već i pre zadnje trke u Švedskoj. Usput rečeno u Švedskoj su na stazu izišla i dva prototipa 250 Testa Rossa, modeli za sledeću sezonu. Već tada je sve bilo jasno, sledeće godine, uz ograničenje zapremine motora ništa neće biti kao pre. I doista, više ništa nije bilo kao pre, ali Ferrari je ostao Ferrari. Model 335 ima doista sve što karakterizira najlegendarniju italijansku fabriku. Snagu, temperament, lepotu i jedinstvenost.

Preuzeto sa: www.vidiauto.com


Be the first to comment on "Ferrari 335 S"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*