Triumph Spitfire – Istorija automobila

Triumph Spitfire
Mali roadster koji pruža veliko uživanje u vožnji postao je najpopularniji model nekada slavne, a danas ugašene fabrike Triumph. Ne samo da je pomogao definisanju klase roadstera nego je i ostao u žiži interesovanja i danas, trideset i četiri godine posle prestanka produkcije.

Triumph Spitfire

Kategorija roadster automobila, malih kabrioleta dopadljivog dizajna i sportskog utiska, ali u većini slučajeva bez snažnih motora je nekad bila vezana samo za britansku autoindustriju. Englezi su ih prvi i smislili, uobličili i prodavali globalno, što im je donelo priznanje i popularnost širom sveta. Od brojnih kompanija koje su imale ovakve automobile, samo nekoliko je postalo slavno, a jedna od njih je i čuveni Triumph.

Triumph Spitfire

Iako ovo ime datira od 1923. godine, kada se kompanija bavila proizvodnjom bicikala i motora, tek posle Drugog svetskog rata Triumph ozbiljnije ulazi u produkciju automobila, i to kroz vozila  manjih dimenzija, ali sportskog stila, što momentalno privlači pažnju publike. Kada je 1958. godine, Austin predstavio mali kabriolet Austin-Healey Sprite, ta informacija nije mogla da prođe bez momentalne reakcije Triumpha. Iako je Triumph imao model Herald, to nije bio adekvatan automobil, ni po tehnici ni po dizajnu i odluka je doneta ka stvaranju potpuno novog kabrioleta, a kasnije i kupea kojim bi se aktivno učestvovalo na tržištu.

Triumph Spitfire

Razvoj je tekao po planu, korišćena je već postojeća mehanika i motori a za dizajn je bio zadužen, Đovani Mikeloti, poznati italijanski dizajner tog vremena koji je radio kao honorarac. Ipak, sticajem okolnosti, kompanija Triumph je bila preuzeta od strane Leyland Motors koncerna i tokom promene vlasništva stvaranje novog modela je stopirano, a prototip skoro odbačen. Kada su, posle nekog vremena, novi vlasnici obilazili kompaniju koju su kupili, primetili su u ćošku razvojnog odeljenja konture malog kabrioleta. Toliko im se svideo koncept i Mikelotijeve linije da su naredili nastavak razvoja i koncentrisanje svih resursa u cilju što brže proizvodnje.

Triumph Spitfire

Sa takvom podrškom, premijera novog modela je održana 1962. godine na londonskom Earls Court salonu automobila. Novi Triumph Spitfire 4 (4 je bila prva oznaka, koja će kasnije biti napuštena), iznenadio je sve posetioce skladnim i modernim linijama, pouzdanom i proverenom mehanikom, kao i niskom cenom. Naime, da bi bili sigurni da će prodaja biti na zadovoljavajućem nivou, ljudi iz uprave su odredili cenu od 641 funte, što je bilo više od cene Austin-Heaely Spritea, glavnog konkurenta. Ipak, odnos cene Triumpha i običnog Mini Morisa (594 funte , pokazivao je koliko je auto bio jeftin.

Triumph Spitfire

Ispod elegantnih linija karoserije krila se standardna mehanika, platforma preuzeta sa modela Herald a motori i prenos sa Austina 30/35. To je omogućilo brzu produkciju, niske troškove razvoja, kao i pouzdanost svih sklopova. Ceo prednji deo Spitfirea se podizao prema napred, omogućavajući dobar pristup motoru koji je u ovom slučaju bio četvorocilindarski redni agregat, zapremine 1,2 litre i snage 63 KS. Sa ovim motorom, novi Spitfire je ubrzavao do 100 km/h za 17 sekundi i imao maksimalnu brzinu od oko 145 km/h. Iako su ovo, za današnja merila, smešne performanse, za početak šezdesetih godina su bile sasvim na nivou.

Triumph Spitfire

Zahvaljujući svojim kvalitetima, niskoj ceni, modernim linijama i sasvim dobroj opremljenosti, Spitfire je momentalno postao veoma tražen model, ne samo u matičnoj Britaniji nego i u Americi koja je progutala veći deo produkcije. Samo ime modela je delovalo magično na kupce. Iako se vezuje za Supermarine Spitfire, slavni saveznički borbeni avion iz Drugog svetskog rata, sa ove distance, možemo reći da uprava nije krstila automobil prema avionu ali je taj naziv definitivno pomogao popularnosti.

Triumph Spitfire

Godine 1964, glavni Triumphov konkurent, BMC ( British Motors Corporation ) izbacuje unapređenu verziju Austin-Healy Spritea i MG Midget. Triumph odgovara godinu dana kasnije pojavom druge serije Spitfirea nazvane Mk II. Pored blagog redizajna, vidljivog na prednjem kraju, ova generacija Spitfirea je imala i povećan nivo unutrašnjeg luksuza, često zaboravljene kategorije kada je reč o roadsterima. Spitfire Mk II se mogao pohvaliti i opcionalnim tvrdim krovom, boljim tapacirungom, radiom, grejanjem i ostalim detaljima uz pomoć kojih je i dalje bio ispred konkurencije. Tržište sa obe strane okeana je adekvatno odgovorilo i Spitfire je nastavio sa visokim prodajnim rezultatima.

Triumph Spitfire

Tokom 1966. godine, na zahtev kupaca kojima je standardni pogon bio suviše slab, predstavljena je i interesantna kupe verzija nazvana Triumph GT6. Ovaj automobil je bio standardni Spitfire ali sa elegantnim metalnim krovom koji se spuštao do kraja zadnjeg dela, čineći novi model prilično aerodinamičnim. Najvažnija promena desila se ispod haube i mesto četiri cilindra, našao se redni šestak od dve litre i 95 KS koji je performanse Spitfirea podigao na daleko viši nivo. Ubrzanje je bilo 11 sekundi do 100 km/h, a maksimalna brzina se približila 180 km/h, što je za to vreme i cenovnu klasu vozila bio veliki uspeh.

Triumph Spitfire

Ovim potezom je ponuda zaokružena, a kupcima je na raspolaganju stajao kabriolet, pogodan za lagano krstarenje, ili kupe, adekvatno opremljen za brzu vožnju. Prodaja je dostizala visok nivo na svim tržištima a pogotovo u Americi koji je bio glavno Triumphovo izvozno tržište. Naime, od samog kraja rata, britanskim proizvođačima je izvoz u Ameriku bio posebno važan jer je nabavka sirovina za proizvodnju bila direktno vezana. Tako da, ako kompanija nije izvozila, nije mogla ni da proizvodi. Triumph, uživajući uspeh Spitfirea, je u tim momentima bio na veoma sigurnim pozicijama.

Triumph Spitfire

Godine 1967. predstavljena je sledeća generacija, nazvana Mk 3, koja se od prethodnika razlikovala po modifikovanom prednjem delu i drugačijem braniku, što je ustupak oštrijim sigurnosnim propisima. U enterijeru, promene su uključivale i nešto luksuzniji izgled komandne table. Ispod haube, najvažnija promena je bila nov motor od 1,3 litre  iz Triumpha 1300, koji je uz pomoć dva karburatora, isporučivao 75 KS.

Triumph Spitfire

Sledeća velika promena, nastupila je 1971. godine kada je predstavljena Mk 4 generacija. Mehanički bez velikih promena, ali sa novim i modernijim zadnjim delom, ova generacija je takođe redizajnirana od strane Mikelotija, originalnog dizajnera. Ovaj oblik, iako ne mnogo drugačiji od originalnog Spitfirea, postaće i najpoznatiji i sinonim kad god se spomene ovaj automobil. Razlog je taj što se do kraja produkcije neće menjati izgled.

Triumph Spitfire

Suočeni sa prilično zastarelim proizvodom ali evergrin koncepcijom koja je i prodavala automobile, uprava Triumpha je 1974. godine izbacila i Spitfire 1500. Ovaj model sa jačim motorom i par savremenih modifikacija je poslednja verzija popularnog roadstera. Agregat od 1500 cm3 je bio, u stvari, stari motor od 1300 cm3 ali sa povećanim hodom i prečnikom klipa. Snaga je povećana na 82 KS, ali se to nije mnogo odrazilo na performanse. Ipak, ova generacija je imala problema sa hlađenjem i to zbog slabog dotoka vazduha u hladnjak. Sa ove distance, možemo reći da to i nije bio realan problem, koliko se vlasnicima preporučuje da konstantno paze na temperaturu motora i reaguju čim počne da prelazi u više stupnjeve.

Triumph Spitfire

Godine 1980, konačno dolazi i kraj priče vezane za Spitfire. U avgustu, poslednji primerak, Inca žute boje je sišao sa proizvodnih linija, nakon čak 270.000 napravljenih roadstera. Bio je to ogroman uspeh za Triumph ali, nažalost, nedovoljan da spase fabriku, kao i celo segment roadstera. Nedugo posle, kompanija je ugašena. Ovaj automobil, uz savremenike, Austin-Healy Sprite, MG Midget ili MG B, kao i mnogo manje poznatih modela, uspeo je da definiše klasu roadstera i da ih globalno predstavi kupcima koji su uspeli da prepoznaju velik potencijal malog automobila i nepogrešivi ostrvski utisak, uvek primamljiv kontinentalnim mušterijama.

Triumph Spitfire

Danas, Spitfire je veoma poznat i rasprostranjen klasični automobil. Kvalitet koncepcije i tehnike omogućio je da ih je dosta ostalo na putevima i da će tako i biti. Delovi su relativno jeftini i dostupni, a podrška klubova i ljubitelja je odlična. Interesantno je to da su i kod nas bili popularni i voženi, ali i oficijelno prodavani, pa je tako i ostalo nekoliko primeraka od kojih je par u perfektnom stanju. Imajući prilike da provozamo jedan od njih,  mogu da sa sigurnošću kažem da od Spitfirea nema boljeg i interesantnijeg automobila za letnja krstarenja. Količina pogleda koji padaju na haubu su ravni tome da vozite najnoviju S klasu a opet, nalazite se u automobilu koji odiše decentnošću i stilom koji novi automobili i novac ne mogu da kupe…

Tekst:V.Herbez
Foto:autowp.ru,triumpharchive, gettyimages
Preuzeti sa: autocaffe.net


Be the first to comment on "Triumph Spitfire – Istorija automobila"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*