Hillman Imp – Istorija automobila

HILLMAN_IMP_

Sjajan mali auto, ali po političkoj odluci loše i nemušto sklapan u kraju bez kvalificirane radne snage

Na prelazu iz šeste u sedmu deceniju prošlog veka motori engleske fabrike Coventry-Climax dominirali su Formulom jedan. Upravo sa njima počela je dominacija konstruktora sa Ostrva u najbržem cirkusu na svetu. Engleska korporacija Rootes uočila je, međutim, u tom nepobedivom motoru mnogobrojne kvalitete koje bi se mogle iskoristiti i u serijskoj proizvodnji. Otkupili su licencu i doslovce raspolovili motor – četiri cilindra i 875 ccm bilo je  dosta za pogon novog malog automobila, koji je 1963. predstavljen kao odgovor na Minija. Korporacija je za novitet odabrala marku Hillman (na nekim tržištima Sunbeam), a model je dobio ime Imp, koje na engleskom znači ‘vražić, nestaško’, pa bi se puno ime ovog automobila moglo prevesti kao ‘mali nestašni gorštak’. Automobil je uistinu bio vrlo napredan, a to se pogotovo može reći za motor. Napravljen od aluminija i postavljen iza zadnje osovine pod uglom od 45 stupnjeva (kako bi težište vozila bilo što niže), razvijao je 39 KS pri vrtoglavih 7000/min – zapravo je snaga morala biti osetno smanjena, jer je motor izvorno razvijao više od 50 KS, što je malom i laganom automobilčiću davalo zastrašujuće performanse. Kompresija je takođe bila veoma visoka, čak 10:1 – te su brojke upravo fascinantne za ono vreme i jasno ukazuju na trkače poreklo motora.

HILLMAN IMP
Inovativnost se nije zadržavala samo pod zadnjim poklopcem. Do 1965. papučica gasa bila je pneumatska, ali mnogobrojni kvarovi i reklamacije naterali su Rootes na povratak klasičnoj ‘gas-sajli’. Vešanje nije zahtevao nikakvo podmazivanje, a zadnji se prozor mogao otvoriti kako bi pristup stvarima ostavljenoj na zadnjoj klupi i u malom dodatnom prtljažniku iza nje bio lakši. Coupe verzija imala je čak i deljivu zadnju klupu, što će postati uobičajeno tek dvadesetak godina kasnije. Taj se atraktivni coupe zvao Californian, a prodavao se i kao Sunbeam Stiletto, dok je obični Imp u malo luksuznijoj verziji bio poznat kao Singer Chamois, a postojao je i karavan Husky. Zanimljive su varijacije na Impovoj mehanici bile Ginetta G15, predivan coupe s mnogo sportskih pobeda, i Zagatova stilska vežba prikladno nazvana Zimp. Još su ekstremnije modele razvile fabrike Clan i Davrian, osiguravajući mutiranom Impu prisutnost na rally i autoslalom sceni sve do današnjih dana.

HILLMAN IMP

Imp je bio veoma upravljiv, što je takođe pridonelo njegovim mnogobrojnim sportskim uspesima – pobede u klasi na različitim takmičenjima su se nizale sve do kraja sedamdesetih (proizvodnja modela prekinuta je 1976, nakon 440.000 proizvedenih primeraka) – ali i inicijalnom uspehu kod kupaca. Taj uspjeh, nažalost, nije bio duga veka: problemi sa sistemom hlađenja, rđanjem, automatskim čokom i pneumatskim gasom uništili su reputaciju Impa i nikada nije postao hit kakav je trebao biti, a prodaja je, osim na samom početku, bila upravo katastrofalna za jeftini narodni automobil s početka game. Reputaciju nije obnovio ni model Sport s motorom pojačanim na 51 KS. Razlozi loše kvalitete bili su posve isti kao kod Alfasuda – u sklopu programa razvoja nerazvijenih područja britanska je vlada motivisala Rootes da fabriku za Imp izgradi usred Škotske, u Linwoodu, gde nije bilo kvalifikovane radne snage, a troškovi železničkog prevoza sirovina i gotovih automobila bili su daleko veći. Šteta, jer Hillman Imp bio je veoma simpatičan i upotrebljiv mali automobil sa sportskim srcem, koje vuče korene iz Formule jedan.

Tekst: Dino Milić-Jakovlić
Preuzeto sa: autoportal.hr


Be the first to comment on "Hillman Imp – Istorija automobila"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*