Volkswagen K70 – Istorija automobila

Volkswagen K70

Ovo je prvi “Folksvagen” sa motorom postavljenim napred, hlađenjem vodom i prednjim pogonom. Od “VW K70” počinje da se piše nova istorija kompanije koja od toga trenutka raskida sa prošlošću i postaje jedan od najpoželjnijih brendova na svetu.

Mnogi, pogotovo mlađi čitaoci nikada nisu čuli za ovaj model. „Folksvagen K70“ je preteča svih modernih VW automobila kakve danas poznajemo. Do njegovog pojavljivanja, aktuelni su bili modeli sa motorom smeštenim pozadi i zadnjim pogonom.

Proizveden je u oko 210 hiljada primeraka, pa je to još jedan razlog što ga je teško videti na putevima i ulicama.

Volkswagen K70

Auto je razvio NSU, a preuzeo ga je Folksvagen

Priča o „VW K70“ počinje januara 1965. godine kada započinje razvoj ovog modela. Auto je zapravo razvio NSU koji je kasnije preuzet od strane Folksvagena. Naziv je dobio u skladu sa strategijom NSU-a da oznaka modela sadrži i tehnički koncept; konkretno, čuveni „ro80“ je imao naziv koji je poticao od rotacionog vankel motora koji ga je pokretao. U skladu sa tim, „K“ je označavalo – klip.

„NSU K70“ je inače zamišljen kao manji brat već pomenutog „ro80“. Svetska premijera je bila pripremljena za mart 1969. godine, za Salon automobila u Ženevi. S obzirom da je preuzimanje NSU-a od strane Folksvagena bilo na vidiku, sudbina „K70“ je postala vrlo neizgledna, s obzirom da je po dimenzijama i ceni bio vrlo blizak tek predstavljenom „audiju 100“. Priča se da su ljudi iz VW-a veče pred održavanje novinarskog dana sajma u Ženevi sklonili „K70“ iz sajamske hale.

Volkswagen K70

Moderna i prestižna komandna tabla

Folksvagen koji mesec kasnije i zvanično preuzima NSU i spaja ga sa svojom ćerkom kompanijom Auto Union, inače preuzetom od Dajmlera 1964. godine. Model „K70“ želi da iskoristi kao naslednika svog modela „tajp 4“ („VW 411“ i „412“ napravljeni na platformi „bube“) koji se neuspešno pokazao na tržištu.

Uvidevši da njegov moderan dizajn i koncept prednjeg pogona sa motorom postavljenim napred predstavlja savršen način za promenu dotadašnjeg imidža fabrike, VW uništava kompletan propagandni materijal u kome se „K70“ vidi sa znakom NSU-a.

Volkswagen K70

Tipična NSU-ova glava motora

Umesto iz fabrike u kojoj je prvobitno trebalo da se proizvodi u Nekarsulmu, auto počinje izlazi iz fabrike Salcgiter. Ta fabrika i dan danas uspešno radi pod okriljem Folksvagena, a jedini model koji se u njoj proizvodio bio je „K70“. Nakon njega, fabrika je namenjena izradi motora i menjača za VW grupaciju.

Produkcija „K70“ počinje avgusta 1970. i odmah kreće u izvoz. Datum lansiranja karavan verzije je sve više odlagan, da bi se ispostavilo da ona nikada neće ugledati svetlost dana.
Pod haubom ovog modela u početku je bio četvorocilindrični vodom hlađen motor – poreklom od onog koji je ugrađivan pozadi u „NSU princ 1200“, a koji se jedno vreme sklapao i u Sarajevu pod znakom PRETIS (Preduzeće Tito Sarajevo).

Volkswagen K70

Prava limuzina

Radna zapremina mu je povećana na 1605 ccm, a uprkos broju 70 u nazivu, snaga je bila 75 „konja“. Motor je postavljen uzdužno, neposredno iznad diferencijala i između prednjih točkova. Kvačilo i menjač su bili odmah iza diferencijala, a kompletna postavka elemenata je bila takva da je omogućila veoma prostranu kabinu i jednostavan rad mehaničara. Na primer, lamela je mogla da bude zamenjena bez pomeranja motora ili menjača.

Uprkos izrazito modernom dizajnu za to vreme, motor nije pružao adekvatne performanse, a nije zadovoljavao ni kriterijume u pogledu potrošnje, s obzirom da je 1973. usledila kriza na tržištu naftnih derivata. Tokom te godine uvodi se motor sa većim prečnikom klipova i povećanom radnom zapreminom na 1807 ccm, ukupne snage 100 KS. Dobio je i nove nosače motora koji su smanjili vibracije i buku u kabini.

Volkswagen K70

Jedna od nekoliko verzija enterijera

Bez obzira na sva poboljšanja, i dalje aktuelni „VW 412“ sa vazdušno hlađenim motorom je bio ekonomičniji, ali sa neznatno lošijim performansama. Omogućio je maksimalnu brzinu od 162 umesto 148 km/h, a do „stotke“ je ubrzavao za okruglo 13 umesto 16 sekundi.

U međuvremenu je predstavljena i jača varijanta manjeg 1,6 motora koji je dobio povećanu kompresiju i 90 umesto 75 „konja“, dok su performanse minimalno zaostajale za 1,8 motorom. Prosečna potrošnja im je bila ujednačena i kretala se oko 13,5 l/100 km sa Soleks karburatorom, što nije bilo prihvatljivo ni u to vreme.

Sa krajem proizvodnje 1975. godine prestaju da se proizvode i njegovi motori. Za „pasat“, „golf“, „široko“ i „polo“ su konstruisani potpuno novi motori ili su pozajmljeni od Audija.

Volkswagen K70

Imao je vrlo dobro upravljanje i ponašanje na limitu

Za svog životnog veka „K70“ je imao dve restilizacije – u prvoj iz 1971. je dobio branike sa „audija 100“, a godinu dana kasnije u drugoj, dobija aerodinamičniju haubu, poboljšano hlađenje motora i nove kočnice. Tada je predstavljena i „L“ luksuzna varijanta koja je imala udvojene okrugle farove sa halogenim sijalicama, ali i novi volan.

Zanimljivo je i to da je imao prednje disk kočnice koje su bile smeštene uz samu menjačku kutiju. To rešenje je omogućavalo smanjenje neogibljene mase ali je istovremeno otežavalo servisiranje. Koliko je bio napredan govori i podatak da je volan konstruisan tako da se pomera na gore u slučaju sudara, dok je rezervoar za gorivo iz bezbednosnih razloga postavljen ispod zadnjih sedišta. Sigurnosni pojasevi su bili opcija, mada su rupe za njihovo postavljanje standardno bile izbušene.

Proizvedeno je ukupno 211.127 primeraka, a za ovako kratak životni vek modela za to vreme je zaslužna činjenica da nije imao zajedničke komponente sa ostalim Folksvagenovim modelima. Upravo zbog toga, proizvodnja je postala preskupa i obustavljena je.
Volkswagen K70

Usvojen, bez naslednika
„K70“ je praktično bio gotov proizvod koji je Folksvagen fabrikovao kao svoj. Njegova proizvodnja je trajala svega pet godina zbog toga što nije imao zajedničke komponente sa novim VW modelima, pa je automatski bio neisplativ.

Volkswagen K70

U suštini, „K70“ nije imao zvaničnog naslednika. Usledila je pojava „pasata“ 1973. godine koji je bio niže pozicioniran, a osnovni zadatak „pasata“ je bio da zameni „VW 1600“. Sasvim je logično da je poslužio kao odlična osnova za razvoj još boljih modela. Ostaće upamćen kao auto koji je na neki način osvestio menadžment Folksvagena da okrene novi list i zauvek promeni tok automobilske istorije.

Volkswagen K70

Pokazao je da ovakav koncept sa napred postavljenim motorom i prednjim pogonom donosi mnogo više prostora u kabini ali i prtljažniku, čija je zapremina iznosila čak 585 litara. Koliko je bio napredan pokazuje i to da je njegovo međuosovinsko rastojanje (2690 mm) za svega 22 milimetra kraće od današnjeg „pasata“, a čak 220 mm duže od „pasata“ prve generacije, odnosno 15 mm duže od njegovog savremenika, „audija 100“.

Volkswagen K70

Claus Luthe
Za napredan inženjerski koncept modela “K70” bio je zaslužan Klaus Lute (Claus Luthe). Ovaj čovek nije bio samo klasičan dizajner već i revolucionar u pogledu inženjerskih rešenja. Karijeru je počeo u Fijatu gde je učestvovao u dizajnu “fijata 500” koji se pojavio 1957. godine. Odmah nakon toga prelazi u NSU gde je dizajnirao drugu generaciju “NSU princa” po ugledu na “ševrolet korver”.

Dizajnirao je i “ro80” sa rotacionim vankel motorom, auto koji i danas pleni svojim proporcijama i naprednom aerodinamikom ali i neke od najvažnijih modela Folksvagena i Audija – “audi 50”, odnosno “VW polo” prve generacije, “audi 80” i “audi 100” druge generacije.

Kao šef dizajnerskog odeljenja BMW-a zaslužan je za dizajn brojnih modela – druge generacije “serije 5” (E28), druge i treće generacije “serije 3” (E30 i E36), druge generacije “serije 7” (E32), prelepe “serije 8” (E31) i treće generacije “serije 5” (E34).

Volkswagen K70

Pisao: Aleksandar Bursać
Preuzeto sa: www.magazinauto.com


Be the first to comment on "Volkswagen K70 – Istorija automobila"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*