Mercury Cougar – Istorija

Mercury Cougar
Istorija Američkih luksuznih “pony” automobila obično ima samo jedno ime – Mercury Cougar.

Iako je opstao u ovoj klasi svega šest godine, pre nego što je postao “Lincoln siromašnih ljudi”, Cougar je ostavio dubok trag na tržištu i danas se smatra možda najpoznatijim Mercury modelom uz legendarni 1949 model. Cougar je, kroz svoje zlatne dane, delio platformu i većinu mehanike sa Ford Mustangom, ali pošto je startovao sa prodajom tri godine kasnije, Mercury je imao dovoljno vremena da ukloni sve rane boljke Fordovog pony automobila. Mnogobrojne priče o Ford Mustangu ste imali prilike da i ranije čitate na našem sajtu. Iako Mustang nije bio prvi pony automobil (tu čast je imala Plymouth Barracuda dve sedmice ranije), on je ipak bio najpoznatiji i u potpunosti je popularizovao ovu klasu. Na ideju Mustanga je došao Fordov predsednik Lido “Lee” Iacocca, koji je želeo mali sportski automobil, koji bi komotno mogao da smesti četiri odrasle osobe, zatim pruža Američke performanse, Evropsku luksuznost i sve po veoma pristupačnoj ceni koju gotovo svi mogu da priušte. Mustang se od prvog dana pokazao kao veliki hit i zatekao konkurenciju na spavanju.

Mercury Cougar

U prvih 18 meseci je prodato čak milion primeraka i konkurencija je odlučila da mora da predstavi svoje rivale. Međutim, Mustang je u tom momentu imao tri godine prednosti nad najbližim konkurentom, ali se znalo da će 1967. da debituje par novih automobila iz General Motorsa, Chevrolet Camaro i Pontiac Firebird, kao i obnovljena Plymouth Barracuda i unapređeni AMC Marlin. U istom periodu, situacija u Fordovoj premijum Mercury-Lincoln diviziji je bila dosta mirna. Divizija je uglavnom proizvodila veće i skuplje automobile, na kojima je ostvaren veliki profit, a jedan od retkih “sportskih” automobila kompanije je bio Mercury Comet Cycline. Comet je debitovao 1960. kao blizanac Ford Falcona i ujedno postao prvi kompakt Mercurya, a iako je Cyclone verzija dodala V8 motor, sportska sedišta i dupli izduv, ovaj automobil nije mogao da sakrije svoje korene i prodaja nikada nije bila visoka. Mercury je takođe primetio situaciju kod General Motorsa, koji je imao nekoliko veoma sličnih “muscle cars” automobila, kao što su Chevrolet Chevelle SS, Pontiac GTO, Oldsmobile 442 i Buick GS.

Mercury Cougar

Pažnju Mercurya je posebno privukao 442, koji je reklamiran kao “muscle car džentlmena”, a posle veoma uspešne prodaje, Američki proizvođač vozila je shvatio da je publika spremna da potroši ekstra novac za dodatnu luksuznost, iako je jedna od glavnih karakteristika muscle cars uvek bila veoma niska cena. Da bi uštedeo na troškovima, novi Mercury automobil je morao da deli većinu mehanike sa Fordovim bratom, što svakako nije bio problem kada se pogleda rana popularnost Mustanga. Posle duže analize, odlučeno da je ovaj automobil mora da bude nešto veći od Mustanga, da se dizajnerski razlikuje od njega i na kraju da ponudi svu onu opremu koje je već nudio Fordov veoma popularni Thunderbird. Kupac ovog automobila je trebao da bude mlad u srcu, školovan i da ume da uživa u dobrim stvarima ponuđenim u životu, ali da pri tom nije zaboravio svoje korene i ne želi Evropski automobil već hoće snagu Američkog V8 motora. Mercury je takođe razmatrao nekoliko različitih ideja, uključujući i dvosed, ali je brzo odustao od ove ideje nakon planova da se godišnje mora prodati preko 100,000 primeraka da bi se ostvario profit.

Mercury Cougar

Rad na novom automobilu je počeo još u Februaru 1963., i to čak 14 meseci i pre nego što je Mustang debitovao, a rani plan je bio da se ponudi produženi “fastback” krov na modelu Comet. Međutim, kako je pokušaj Plymoutha u istoj meri prošao dosta loše (prva Barracuda je bila ništa više nego model Valiant sa produženim “fastback” krovom), Mercury je brzo odustao od ove ideje. Glavni inženjer u timu, Frank Zimmerman, nije želeo klona Mustanga i jednom prilikom je izjavio da čuvena Kentucky Derby konjska trka nikako nije mogla da ima dva aktivna pobednika. Poruka je bila jasna – pored Mustanga na tržištu, novi automobil Mercurya sigurno nebi mogao da ostvari svoje planove, pa je samim tim morao da bude pomeren u drugu klasu. Inženjeri su promenili čak pet različitih ideja pre nego što je završen model bio gotov u Maju 1965. Ideja je zatim predstavljena Henry Fordu II, predsedniku Ford Motor Company, koga nije trebalo mnogo ubeđivati – automobil je odobren istog dana.

Mercury Cougar

Posle dužeg razmišljanja, ime automobila je palo na Cougar, a zanimljivo je da su rani Mustang prototipovi nosili upravo Cougar oznaku. Iako je delio platformu sa Mustangom, Cougar je bio za oko 15 cm duži, ali je takođe bio za 90 kg lakši. Početna cena je iznosila 2,851 dolara ili 300 dolara više od Mustanga. Zvanično predstavljanje je usledilo Septembra 30, 1966., a popularni Motor Trend je prvi imao priliku da testira rani model. Zaključak je bio da Cougar ima sve sportske karakteristike Mustanga, ali je takođe udobniji, tiši i daleko bolje opremljen. To je bilo dovoljno da bude proglašen i za automobil godine, što je ujedno jedini put da je neki Mercury model dobio ovu nagradu. Sa dizajnerske strane, Cougar je bio veoma privlačan automobil. Posebnu pažnju su privlačili skriveni farovi i minimalno korišćenje hroma, čime su mnogi predpostavljali da Mercury kopira legendarni 1961 Lincoln Continental. Luksuzniji nego tipičan pony automobil, ali opet sportski nego tradicionalni luksuzni automobil, Cougar je mogao da se dobije sa toliko različitih opcija opreme, da je bilo gotovo nemoguće pronaći dva identična automobila na ulicama.

Mercury Cougar

Međutim, za razliku od Mustanga, koji je mogao da se dobije kao kupe, kabrio i sa produženim krovom (fastback), Cougar je bio dostupan samo kao kupe. Dok je Mercury tvrdio da je želeo da usavrši ponuđeno umesto da pruža tri nezavršene verzije, razlog verovatno leži u budžetu. Naime, godišnji budžet divizije od 40 miliona dolara je već potrošen na Cougar, a dodavanje kabrioleta bi koštalo dodatnih 20 miliona dolara. Po pitanju mehanike, kupac je mogao da dobije tri V8 motora, koji su preuzeti direktno iz Mustanga. Standardan motor je bio od 289 kubnih inča (4.7L), koji je mogao da se dobije u dve verzije, sa 200 ks i 225 ks, ali za dve one koji su želeli performanse, u ponudi je bio i veći motor od 390 kubnih inča (6.4L) i 320 ks. U ponudi su bili i nekoliko dodatnih sportskih opcija, kao što su Marauder GT i XR-7, a posebnu pažnju je privukla ova druga opcija, koja će kroz istoriju postati zaštitni znak ovog automobila. Prodaja je startovala više nego odlično i prve godine čak 150,893 primerka su pronašli kupce.

Mercury Cougar

Iako je Mercury ranije javno izjavio da je cilj bio 100,000 vozila, kasnije priče su pokazale da kompanija ipak nije očekivala da proda više od 60,000 vozila godišnje “zahvaljujući” jakoj konkurenciji. Iste godine počinje i jedina trkačka istorija ovog automobila u tadašnjoj Trans Am seriji. Sa legendarnim Parnelli Jonesom za volanom, Cougar je dominirao većinu 1967 sezone, ali je na kraju izgubio titulu od Mustanga za samo dva poena. Cougar se povukao posle ove sezone iz straha Forda da bi bolji rezultati na stazama Cougara mogli da oštete prodaju Mustanga. Sredinom 1968., Mercury odlučuje da se ozbiljnije pozabavi performansama i predstavlja Eliminator verziju. Ovaj model ne samo što je imao modifikovanu suspenziju, veće kočnice i cenu od preko 4,000 dolara, tek je takođe doneo još jedan legendarni trkački Fordov motor – 427 kubnih inča (7.0L) sa 390 ks, čime je ubrzanje do 100 km/h palo na ispod pet sekundi. Za 1969. Mercury je dodao nekoliko novina, kao što je prvi kabrio, kao i legendarni Boss 429 motor. Da bi zadovoljio homoligaciju za NASCAR, Ford je ponudio ovaj motor kao opciju na Mustangu i Cougaru, a u slučaju Mercurya je proizvedeno samo dva primerka.

Mercury Cougar

Međutim, i pored svih unapređenja, prodaja je počela da pada i do 1970. je iznosila samo 72,343 primeraka. Krajem 1960tih godina dolazi do nekoliko promena u Fordu. Semon “Bunkie” Knudsen stiže iz Pontiaca gde se ranije proslavio sa velikim i moćnim automobilima i smatrao je da bi slična strategija mogla da bude uspešna i u Fordu. Uskoro je Mustang značajno dobio na dimenzijama do te mere da ga je Iacocca nazvao “debela svinja”, ali je pravi šok usledio 1972. kada je debitovala šesta generacija Thunderbirda sa težinom od preko dve tone. Slična strategija je pratila i 1971 Cougar, koji možda nije bio lep automobil, ali je svakako bio drugačiji. I dalje zasnovan na Mustangu, Cougar se pomerio za klasu više i pratio formulu Thunderbirda sa udobnom vožnjom i većom luksuznosti dok se činilo da su sportske karakteristike iz prošlosti postale istorija. I pored toga, Cougar je imao nekoliko veoma poznatih motora visokih performansi. Standardan motor je sada bio od 351 kubnih inča (5.7L) sa 240 ks i 285 ks uz opcioni Cobra Jet motor od 429 kubnih inča (7.0L) i 375 ks. U pored svih unapređenja, postalo je jasno da muscle cars revolucija dolazi kraju.

Mercury Cougar

Cene goriva su preko noći skočile za oko četiri puta, osiguravajuće kompanije su počele da povećavaju cene svojih usluga, a država je po prvi put počela da uvodi stroge standarde o izduvnim gasovima. Do 1974. većina pony automobila su nestali sa tržišta ili postali samo bleda senka svojih prethodnika. Iste godine Mustang je postao mali kompakt urađen na platformi Ford Pinta, a kompanija je smatrala da na tržištu nema mesta za još jedan sličan automobil. Međutim, dok su sportski automobili nestajali sa tržišta rekordnom brzinom, jedna druga klasa automobila je počela da privlači veliku pažnju kupaca. Ona se zvala “Personal Luxury” i reč je o klasi koju su odlikovali veliki i udobni automobili sa mnogo luksuzne opreme, ali pristupačnim cenama. Ovu klasu je osnovao Ford 1958. sa modelom Thunderbirdom, ali je ona dobila na popularnosti tek početkom 1970tih godina. Ne samo što je Thunderbird postao “baby Lincoln” 1972. već je uskoro stigla i nova konkurencija u vidu Chevrolet Monte Carla i Pontiac Grand Prixa. Mercury je uvideo svoju šansu i za 1974. odlučio da prebaci Cougar u ovu klasi.

Mercury Cougar

Po prvi put u istoriji platforma je sada deljena sa Ford Torino i Mercury Montego, a iako su neke dizajnerske linije ostale slične prethodniku, Cougar je ipak bio potpuno novi. Sa rekordnim dimenzijama i dugačkom listom standardne i opcione luksuzne opreme, Mercury je sa ponosom reklamirao svoj novi automobil za sve one koji žele luksuzni Lincoln Mark IV po dosta pristupačnijoj ceni. U ponudi se našao samo kupe dok je jedini motor kao opcija bio od 351 kubnih inča (5.7L) sa 148 ks. Nešto kasnije je ponovo debitovala i XR-7 verzija, ali sa težinom za čak 450 kg većom u poređenju sa 1967 modelom, više nije imao performance kao u prošlosti. Cougar je ipak imao nekoliko veoma poznatih motora iz tog perioda, kao što su od 400 kubnih inča (6.6L) sa 158 ks i najveći Fordov benzinski motor ikada proizveden – 460 kubnih inča (7.5L) i 216 ks. I pored svojih velikih dimenzija, ova generacija Cougara je imala mnogo uspeha u NASCAR-u, posebno za dva poznata tima – Wood Brothers Racing i Bud Moore Engineering, a legendarni David Pearson je pobedio 1976 Daytonu 500 upravo za volanom Cougara.

Mercury Cougar

Prodaja je takođe bila solidna i uglavnom se kretala oko 90,000 primeraka na godišnjem nivou. Godine 1977 je debitovala četvrta generacija Cougara, a pored standardnog kupea, kupac je sada mogao da dobije i sedan, pa čak i karavan. Gašenjem modela Montego, Cougar je preuzeo poziciju velikih Mercurya, pa je samim i ponuda bila bogatija. Kao i u prošlosti, platforma je i dalje deljena sa Ford Thunderbirdom i Lincoln Mark-Series, a publika je bila veoma iznenađenja onim šta je videla. Ovaj automobil ne samo što je bio za 25 cm kraći od prethodnika, već je takođe bio i za čak 400 kg lakši. Početna cena je takođe smanjena sa 9,000 dolara na 6,000 dolara, a uskoro su debitovali i novi motori – 302 kubna inča (5.0L) sa 137 ks, 351 kubna inča (5.7L) sa 149 ks i 161 ks i 400 kubnih inča (6.6L) sa 173 ks. Novi dizajn je postao veliki hit od prvog dana i 1977. je prodato 194,823 primeraka, ili više nego u celoj 1972-1976 generaciji, a uspeh je još veći kada se zna da je Cougar imao veliku konkurenciju u vidu Oldsmobile Toronada i Buick Riviere. Sa takvim uspehom, nije bilo potrebe za većim promenama, a zanimljivo je da se većina kupaca odlučila za sportski XR-7 model.

Mercury Cougar

Godine 1978, Cougar dostiže najveću prodaju u svojoj istoriji, sa 213,270 prodatih primeraka, a kada je godinu dana ranije prodato 172,152 Cougara, čak 163,716 njih su bili sportski XR-7 modeli. Taman kada se učinilo da bi ovaj automobil mogao da se vrati na puteve stare slave, usledila je nova naftna kriza 1979. i Mercury je shvatio da mora da nastavi da smanjuje dimenzije da zadovolji nove CAFE standarde o potrošnji. Kada je debitovao 1980 model, on je u velikoj meri podsećao na umanjenu verziju prethodnika, ali je sada delio novu Fox platformu zajedno sa mnogom Ford i Lincoln braćom. Standardan motor je sada bio od 255 kubnih inča (4.1L) sa 115 ks uz opciju od 302 kubna inča (5.0L) i 131 ks, ali i pored niže težinu od 400 kg, ovaj automobil nije bio popularan kod kupaca. Nešto kasnije je debitovao i prvi V6 motor u istoriji ovog automobila, od 323 kubna inča (3.8L) i 112 ks, ali i pored svih unapređenja publika je bila razočarana. Da bi zadovoljio nove CAFE standarde o potrošnji, za 1981. u liniju je dodat i prvi motor od četiri cilindra i to 2.3L sa samo 88 ks, koji je mogao da se dobije na svim verzijama, uključujući i “sportskom” XR-7.

Mercury Cougar

Međutim, prodaja je nastavila pada i 1980. je prodato samo 58,028 primeraka, što je u tom momentu bilo najmanje u istoriji ovog automobila. U navedenom periodu Ford je prolazio kroz tešku finansijsku krizu i nije imao budžet za potpuno novi automobil. U takvim uslovima je pozvana Fordova Evropska divizija, koja je radila na nekoliko aerodinamičnih prototipova pod “Probe” oznakom. Prvi takav serijski automobil je bio Sierra upravo u Evropi, ali je i Američki gigant vredno radio i na nekoliko takvih modela na domaćem tržištu – Tempo i Taurus. Ford odlučuje da pruži Thunderbirdu i Cougaru novu šansu i 1983. debituje potpuno novi aerodinamični model, dostupan samo kao kupe. Dva motora su preneta iz osme generacije, 3.8L sa 110 ks i 5.0L sa 130 ks, ali je najveća vest bila novi 2.3L turbo motor. Ovaj motor je razvijao 142 ks preko pet brzina manualnog menjača i sa težinom od samo 1,350 kg, i po prvi put još od kasnih 1960tih godina predstavljao prvi sportski Mercury. Tokom 1980tih godina Cougar se ponovo našao u centru pažnje. Mediji su imali samo reči pohvale, a kupci su odgovorili sa visokom kupovinom.

Mercury Cougar

U ovoj generaciji najveća prodaja je zabeležena 1986. kada je prodato 135,904 primeraka, ali za razliku od Thunderbirda, koji je u potpunosti dominirao na NASCAR stazama, Mercury model se nije takmičio, u čemu verovatno i leži glavni razlog zašto se Fordova verzija bolje prodavala. U Februaru 1987., Cougar je proslavio 20 godina postojanja i u to čast je proizvedena specijalna XR-7 opcija, sa punom opremom i V8 motorom, a ukupno je proizvedeno 5,002 primeraka. U vreme kada su automobili gubili na dimenzijama, novi 1989 Cougar, kao i blizanac Thunderbird, je dobio na dužini i težini, mada je razlika bila minimalna. Novi dizajn je i dalje bio aerodinamičan, ali je izgubio sportske karakteristike koje su ga krasile u prošlosti. Standardan motor je i dalje bio 3.8L V6 sa 140 ks, sada dostupan samo sa četiri brzine automatskim menjačem, ali za ekstra cenu kupac je mogao da dobije i Eaton supercharger sa kojim je snaga skočila na 210 ks. Ovaj motor je bio dostupan samo u XR-7 verziji i pokazao se solidno cenjen među kupcima.

Mercury Cougar

Novinari su imali samo reči pohvale, a kupci su odgovorili sa 97,246 kupljenih primeraka. Međutim, u isto vreme Thunderbird i Cougar su bili težak i skup za proizvodnju i Ford je polako počeo da radi na zameni nakon što je prodaja pala na ispod 50,000 vozila. Personal Luxury klasa je u velikoj meri počela da izumire sredinom 1990tih godina, pa su tako, jedan od jedan, ugašeni svi velikani ove klase – Ford Thunderbird, Oldsmobile Toronado, Buick Riviera, a posle 1997. i Mercury Cougar nakon što je, navedene godine, prodato samo 35,267 primeraka. Međutim, taman kada je publika pomislila da je stigao definitivan kraj, pojavile su se priče da bi Cougar mogao ponovo da se pojavi na tržištu drugačiji nego ikada pre. Naime, nakon gašenja modela Probe posle 1997., Ford je ostao bez sportskog kompakta sa kojim bi parirao popularnim importima na Američkom tržištu. Kompanija je takođe radila na sličnom modelu za Evropsko tržište, zasnovanom na platformi nedavno predstavljenog modela Mondeo/Contour, sa pogonom na prednjim točkovima i izborom I4 i V6 motora.

Mercury Cougar

Pošto je Mercury mučio muku sa imidžom kompanije samo za starije kupce u navedenom periodu, odlučeno je da bi bio perfektan za takav automobil i za 1999. Cougar se ponovo našao u Mercury ponudi. Dostupan samo kao hetč sa troje vrata, kupac je dobivao izbor dva mala (barem za Američke standarde) motora – 2.0L sa 125 ks i 2.5L sa 172 ks. Nešto kasnije je debitovao i “Sport” paket opreme, koji je dodavao bolju mehaniku i maksimalnu brzinu od 216 km/h. Iako je prodaja startovala solidno i prve godine prodato 88,288 primeraka, već naredne godine je pala za 50%, a 2002., koja je ujedno bila poslednja za ovaj automobil, samo 18,321 Cougara su pronašli kupce. Ford odlučuje da ugasi Cougar nakon što nije opravdao očekivanja i da se koncentriše na SVT Focus kao sportski kompakt kompanije. Kao što smo spomenuli ranije, Cougar je sigurno najpoznatiji Mercury model u istoriji, osim možda legendarnog 1949-1951 modela.

Mercury Cougar

Danas se cene kreću od nekoliko stotina dolara za neke od zaboravljenih modela iz ranih 1980tih godina, pa sve do par stotina hiljada dolara za rane modele iz 1960tih godina. Na žalost, Mercury brend je ugašen 2011. kada se činilo da ova klasa vozila više ne postoji, a sličnim putem je završio i nekadašnji glavni rival Oldsmobile, dok je Buick opstao najviše zahvaljujući Kineskom tržištu. Cougar ipak ostaje upamćen u istoriji kao osnivač jedne posebne klase po kojoj je Američka auto industrija možda i najpoznatija, a mnogi ga ipak pamte kao automobil koji je ispravio sve Mustangove mane.

Autor: Talladega
Slike: Mercury
Preuzeto sa: www.brzabrzina.com


Be the first to comment on "Mercury Cougar – Istorija"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*