Malcolm Bricklin & Bricklin SV-1 – Istorija

Bricklin
Da li vam ime Malcolm Bricklin možda zvuči poznato?
Većini nas sigurno ne, ali ispred vas je osoba koja je dovela naš Yugo u Severnu Ameriku, a jednak “uspeh” je ostvaren i sa Japanskim Subaruom i Italijanskim Fiatom. Za ovu priču nama je ipak najbitniji Bricklin SV-1 (Safety Vehicle 1), lična auto kompanija spomenute osobe, sa ciljem da nadmaši Chevrolet Corvette i postane najbolji Američki sportski automobil. Međutim, slično kao i sa ostatkom svoje karijere u auto industriji, Bricklin nije uspeo da opstane dugo najviše zbog svojih ličnih grešaka. Malcolm Bricklin je rođen u Filadelfiji 1939. i od ranih godina želeo da bude uspešan biznismen. Nakon neuspešne epizode na fakultetu, koja je potrajala svega par meseci, Bricklin dobiva zajam od banaka i na Floridi započinje svoj biznis prodaje alata i materijala za renovacije kuća. Njegov lanac prodavnica, nazvan Handyman, se pokazao velikim uspehom da je Bricklin u roku od nekoliko godina postao milioner, a novac je investirao u male Lambretta skutere Italijanske fabrike Innocenti, koje je zatim prodao u policijske svrhe Njujorka.Bricklin

Bricklin uskoro prodaja Handyman biznis, a dodatni novac je želeo da investira u lanac benzinskih pumpi koje bi takođe iznajmljivale skutere. Iz navedenog razloga Bricklin kontaktira Japansku kompaniju Fuji Heavy Industries sa ciljem proizvodnje takvog skutera, ali dobiva odgovor da je kompanija spremna da izađe iz biznisa proizvodnje skutera i usmeri se prema automobilima. Bricklin dobiva pristup ranom prototipu onoga šta će kasnije da postane Subaru 360 i shvata da pošto je težina vozila iznosila samo 432 kg, za njega nisu važila ista pravila kao i za ostale uvozne automobile. Subaru of America je osnovan 1968. sa investicijom od 75,000 dolara, a prve godine ukupno 80 prodajnih salona su prodali 332 primerka modela 360. Ovaj mališan je imao jednako mali motor od dva cilindra, maksimalnu brzinu od 80 km/h (za koju je bilo potrebno 37 sekundi da ubrza) i početnu cenu od 1,297 dolara. Pored standardnog hatchbacka, kupac je mogao da bira između minivana, kabrioleta i malog kamioneta.

Bricklin

Bricklin se zadržao sa Subaruom do 1971., do kada je kompanija prodala ukupno 6,000 vozila, a zatim prodao svoj udeo da se koncentriše na svoju sopstvenu kompaniju nazvanu – Bricklin. Rad na novom Bricklin sportisti je počeo 1972., kada je osnivač kompanije proizveo tri prototipa, sa željom da ih predstavi potencijalnim investitorima i dobije potrebne finansije. Do navedenog perioda Američka auto industrija se promenila u velikoj meri. Muscle car revolucija je bila na izlaznim vratima, a publika se više okretala sigurnosnim merama i ekonomičnosti. Novi standardi su takođe uništili i ono malo domaćih sportskih auta, a u roku od nekoliko godina čak i legendarni Chevrolet Corvette je razvijao svega 180 ks. Bricklin je tu uvideo svoju šansu i 1973. se uputio sa tri završena prototipa po Americi i Kanadi u želji da pronađe potencijalne investitore. Nakon propalih pregovora sa provincijom Quebec u Kanadi, Bricklin postiže dogovor sa drugom Kanadskom provincijom, New Brunswick, koja je bila spremna investirati početnih 3.6 milijardi dolara (uz odobrene dodatne kredite) u zamenu da se u ovoj provinciji napravi fabrika za serijsku proizvodnju.

Bricklin

Kada je serijski model predstavljen godinu dana kasnije u Njujorku, publika se našla u čudu. Ispred njih je stajao prelepi sportista, sa vratima u stilu galebovih krila (gull-wing), koje je popularizovao Mercedes 20-ak godina ranije sa modelom 300SL, zatim V8 motorom i najavljenom cenom od “samo” 4,000 dolara – ili duplo manje nego glavni rival Chevrolet Corvette. Plan kompanije je bio proizvodnja 50 modela dnevno, sa prodajom od 12,000 u prvoj godini, 30,000 u drugoj godini, 50,000 u trećoj godini i 100,000 u četvrtoj godini. U roku od nekoliko meseci Bricklin je osnovao čak 200 prodajnih salona širom Amerike i Kanade, a i pre nego što je fabrika počela sa izgradnjom kompanija je imala 5,000 narudžbi. Na papiru Bricklin SV-1 je imao dobitnu kombinaciju. Prelepi sportski dizajn je oduševio mnoge, posebno spomenuta “gull-wing” vrata, a zanimljivo je da je dizajner ovog automobila bio Herb Grasse – ista osoba koja je dizajnirala i legendarni Dodge Challenger. Malcolm Bricklin je po svaku cenu želeo da reklamira sigurnost, pa je tako SV-1 imao plastične branike umesto hromiranih, kao i roll-cage, a da bi se dobila niska težina mnogi delovi automobila su bili urađeni od fiberglassa.

Bricklin

Pošto kompanija nije imala svoje motore i mehaniku, u pomoć je pozvan posrnuli proizvođač vozila American Motors Corporation (AMC), koji je isporučio V8 motore od 360 kubnih inča (5.9L) sa 220 ks. Kompletna suspenzija, kao i manualni i automatski menjač, su takođe preuzeti iz AMC-a, ali problemi nisu bili daleko. Naime, fiberlgass tehnologija je još uvek bila dosta nova za masovnu proizvodnju tokom 1970tih godina, čime je imala dosta boljki, a ona se takođe pokazala i preskupa, čime je početna cena od reklamiranih 4,000 dolara stigla do 7,490 dolara. Elektronika se takođe pokazala kao veliki problem, pa tako skriveni farovi često nisu hteli da se otvore, kao ni velika i teška gull-wing vrata, a i AMC motor je često znao da se pregrejava. Bilo kako bilo, prodaja je startovala 1974., ali zbog gore navedenih problema umesto planiranih 12,000 primeraka je prodato samo 800. Bricklin nekako ulazi u 1975. sa modernijim Fordovim motorom od 351 kubnih inča (5.7L) i 175 ks, čime su neki problemi uklonjeni, ali kompanija takođe diže cenu na čak 9,980 dolara.

Bricklin

Prodaja dostiže 2,100 primeraka, ali Malcolm Bricklin ne uspeva da vrati bankama 23 miliona dolara zajma i kompanija upada u finansijsku krizu. U Septembru 1975. Bricklin odlučuje da proglasi bankrot, a svi preostali neprodati modeli iz 1975. su dobili novi VIN broj i prodavani kao 1976 modeli. Veruje se da je proizvedeno ukupno između 2,854 i 2,857 SV-1, od čega je do današnjeg dana preživelo oko 1,800. Veruje se da je svaki proizveden primerak koštao kompaniju čak 16,000 dolara dok su modeli prodavani salonima za tri puta manju cifru, čime ne čudi da je SV-1 opstao na tržištu svega tri godine. Malcolm Bricklin je zatražio od Kanadske vlade dodatnih 10 miliona dolara da uloži u kompaniju, ali je taj zahtev bio odbijen. U jednom intervju pre nekoliko godina, Malcolm Bricklin je izjavio da je najveća krivica za propast kompanije bila njegova želja da predstavi automobil pre nego što je bio spreman i pre nego što su otklonjene sve mane, uz želji da se pojavi u prodaji pre obnovljene 1974 Corvette. Bricklin je takođe kritikovao i Kanadske radnike i tvrdio da je bilo teško obučiti nekadašnje radnike u fabrici za pakovanje krompira da proizvede vrhunske sportske automobile.

Bricklin

Međutim, ovaj biznismen nije dugo bio bez posla i 1982., kada je Fiat bio spreman da se povuče sa Američkog tržišta, Bricklin kontaktira Italijane u želji da prodaje dva njihova modela Amerikancima – 2000 Roadster (koji se prodavao kao Pininfarina) i X/1-9 (koji se prodavao kao Bertone). Ovaj potez se pokazao jako uspešnim, zahvaljujući veoma niskoj ceni od samo 14,000 dolara, sa mesečnom prodajom od oko 200 primeraka i visokim profitom. Međutim, u celu priču se ubrzo umešao General Motors, kome je smetalo da Pininfarina krade prodaju od luksuznog Cadillaca Allante (sa cenom od 55,000 dolara). Tadašnji najveći svetski proizvođač vozila odlučuje da kupi deo Pininfarine i da je odmah povuče sa ovog tržišta da bi sebi smanjio konkurenciju. Kao i nekoliko puta pre, Malcolm Bricklin se nije dao obeshrabriti i odlučuje da pošalje svoje saradnike da mu pronađu najjeftiniji novi auto na svetu. Put Bricklina navodi u Jugoslaviju gde je naša Zastava upravo predstavila novi model 102, poznatiji kao Yugo. Bricklin kaže da kada je prvi put provozao Yugo da je u tom momentu bio najgori novi auto koji je vozio, ali 14 meseci i 528 promena kasnije, Yugo je bio spreman za import u Severnu Ameriku.

Bricklin

Osnovano je ukupno 400 prodajnih salona, a do današnjeg dana Yugo je jedini automobil na ovom tržištu koji nikada nije imao opoziv. Yugo do današnjeg dana drži rekord kao najbolje prodavana strana kompanija u prvoj godini proizvodnje kada je prodato oko 40,000 primeraka. Debi je ostvaren na salonu automobila u Los Anđelesu 1984. kada su predstavljena tri primerka, sa obećanjem da početna cena neće preći 4,500 dolara i da će pri tom kupci dobiti i deset godina ili 160,000 km garanciju na motor i menjač. Za ovo tržište Yugo je dobio i veći motor od 1.1L i 55 ks, ali i pored toga sa maksimalnom brzinom od 138 km/h je ipak bio najsporiji novi automobil u Americi. Cena je kasnije spuštena na samo 3,990 dolara, a Yugo se pokazao kao odličan automobil svim onima koji su želeli jeftin gradski prevoz ili su tražili drugi automobil u familiji. U osam godina proizvodnje je prodato impresivnih 141,651 primerak, a Bricklin kaže da je u navedenom periodu ostvarivao mesečni profit od nekoliko miliona dolara uz 20 miliona dolara prodaju kada je kompanija nestala sa tržišta.

Bricklin

Upravo se Yugo pokazao najvećim uspehom Bricklina u Severnoj Americi, ali je takođe kritikovao radnike u fabrici u Kragujevcu. Naime, Bricklin je izjavio da je kompanija u početku proizvodila jako kvalitetne proizvode zato što prodaja nije bila visoka. Međutim, uskoro je popularnost porasla do te mere da se Yugo prodavao u 70 država širom sveta, čime su se radnici dosta opustili i nisu više obraćali pažnju na kvalitet. Do kasnih 1990tih godina Bricklin je predstavio nekoliko električnih bicikla, a onda je, 2002., ponovo počeo da pregovara sa Zastavom oko uvoza u Severnu Ameriku. Međutim, do toga ipak nije došlo, a od 120 kandidata za novog partnera izbor je na kraju pao na Kineski Cherry. Posle dugogodišnjih pregovora, Bricklin je ipak odustao od ovog plana uz objašnjenje da “Kinezi još nisu naučili da ne mogu da posluju sa ostatkom sveta kao što posluju sa ostalim Kinezima”. Usledele su tužbe, a do današnjeg dana Bricklin tvrdi da mu Geely duguje oko 14 miliona dolara u odšteti. Od tada gospodin Bricklin se povukao iz javnog života i danas živi mirno u Njujorku.

Bricklin

Iako se svaki od navedena četiri poteza (Subaru, Bricklin SV-1, Fiat i Yugo) danas smatra promašajem, Malcolm Bricklin tako ne misli. Dolazak Subarua u Ameriku je otvorio vrata i ostalim Japanskim proizvođačima vozila i bio prvi korak Subarua u napadu na svetska tržišta, Fiat je dovoljno zakomplikovao situaciju General Motorsu da je morao biti ugašen, a naš Yugo, i pored svih kritika, i dalje drži rekord kao najbolje prodavana strana kompanija u Severnoj Americi u svojoj prvoj godini – ispred današnjih giganta kao što su Volkswagen i Toyota. Čak i SV-1 je imao svoje zlatne trenutke, a iako je danas često mešan sa jednim drugim sličnim autom iz navedenog perioda (DeLorean) mali broj proizvedenih primeraka ga čini solidno cenjenim klasikom.

Autor: Talladega
Slike: Bricklin, Subaru, Fiat & Yugo
Preuzeto sa: www.brzabrzina.com


Be the first to comment on "Malcolm Bricklin & Bricklin SV-1 – Istorija"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*