Chrysler Imperial – Istorija

Chrysler Imperial
Početkom 1920tih godina Walter P. Chrysler je bio na krovu sveta u auto industriji i stvorio je imperiju kojoj je samo veliki General Motors mogao da parira.Chrysler je brzo shvatio da ne može da se koncentriše samo na jednu klasu automobila i da je cilj kompanije da zadrži kupca kroz ceo njegov život. Ovu strategiju je General Motors usvojio nešto ranije i tako postao najveći svetski proizvođač vozila. Kupac je, tako, mogao da startuje sa jeftinijim Chevroletom kroz svoje 20te godine, zatim pređe na sportski Pontiac u 30tim godinama, pa na mirniji Oldsmobile u 40tih godinama, luksuzni Buick u 50tim godinama i onda jednog dana ostvari životni cilj kupovinom Cadillaca pred penziju. Ali za tako nešto je bilo potrebno vreme i naravno novac, pa je publika na srednju klasu vozila, kao što su DeSoto i Dodge, kao i osnovni Plymouth, publika morala da čeka do kasnih 1920tih godina.

Chrysler Imperial

Fokus je preusmeren na Chrysler diviziju, a kako je svaka ozbiljnija kompanija iz navedenog perioda imala premijum modele, Walter Chrysler je shvatio da i njegova kompanija mora da krene istim putem. Kao rezultat je nastao Imperial, koji je samom u startu zamišljen kao konkurent Buicku, ali će kasnije dostići sam vrh Američke auto industrije zajedno sa Cadillacom i Lincolnom. Walter Percy Chrysler je rođen 1875., a svoju karijeru u industriji je počeo kao mehaničar na lokomotivama. Početkom 1900tih godina Chrysler dobiva posao u Buicku kao jedan od inženjera, ali napušta poziciju 1916. nakon neslaganja sa William Durantom, predsednikom General Motorsa.

Chrysler Imperial

Posao pronalazi u Willys-Overland Motor Company za godišnju platu od čak pola miliona dolara, a zarađen novac je investirao u posrnulog proizvođača vozila Maxwell Motor Company. Iako nije uspeo da preokrene Maxwell, Chrysler ga kupuje po niskim cenama i, 1925., menja ime u Chrysler. Rani modeli Chryslera su bili srednje klase koji su se nudili u nekoliko različitih verzije, od coupea i sedana do sportskih roadstera. Da bi požurio proces nove divizije, Walter je odlučio da Imperial neće biti posebna divizija već postojeći model zasnovan na najluksuznijem Chrysleru. Na taj način Walter je stavio do znanja da cilj nije napad na neku već postojeće luksuzne kompanije, kao što su Cadillac, Packard, Duesenberg i Cord, već na nešto manje luksuzni Buick, koji je zahvaljujući svojoj nešto nižoj ceni počeo da osvaja kupce.

Chrysler Imperial

Chrysler Imperial je debitovao 1926. kao najveći, najluksuzniji i najskuplji model kompanije. Iako i dalje zasnovan na standardnom Chrysleru, Imperial je imao nešto veći motor od 289 kubnih inča (4.7L) i 92 ks, a kupac je mogao da bira između coupea, sedana, roadstera i limuzine. Publika je imala priliku da se upozna sa prvim modelom na čuvenoj Indianapolis 500 trci, gde se Imperial pojavio kao pace car, a da bi kupcima dokazao kvalitet, Walter je vozio jedan primerak 6,500 milja (oko 10,500 kilometara) u jednoj sedmici preko cele Amerike. Iako je Imperial privukao dosta pažnje, prodaja je ipak bila daleko od Buickove i Walter je odlučio da novom modelu, koji je debitovao 1931., posveti mnogo više pažnje.

Chrysler Imperial

Pre svega, po prvi put I6 motor je zamenjen sa novim I8 motorom, koji je dolazio u četiri različite verzije, od 240 kubnih inča (3.9L) do 385 kubnih inča (6.3L) i maksimalnih 135 ks preko četiri brzine manualnog menjača. U razvoju ovih I8 motora Chrsler je uradio preko 200,000 milja (320,000 km) testiranja u svim uslovima i kada se motor konačno pojavio u Imperialu pokazao se bez mane. Za dizajn se postarala dizajnerska kuća LeBaron, koja je tada bila na vrhuncu slave i sarađivala sa Mercedesom, Packardom, Rolls Royce i Pierce Arrow, a 1931 Imperial je bio prvi Imperial koji nije dizajnirao Chrysler. Performance su bile odlične. Imperial je mogao da ubrza do 60 mph (100 km/h) za 20 sekundi i imao maksimalnu brzinu do 100 mph (160 km/h), što je bilo fenomenalno za toliki automobil početkom 1930ih godina.

Chrysler Imperial

Zahvaljujući svojim brzinama, 1931 Imperial je bio čest automobila na stazama u Indianapolisu i Daytoni. Početna cena je iznosila 2,745 dolara za sedan sa četvoro vrata, a kupac je mogao da dobije i sedan sa dvoje vrata, zatim verziju za sedam publika dok je u samom vrhu bila limuzina. LeBaron je takođe ponudio svoje modele u speedster verzijama sa cenama od 3,150-3,995 dolara. Prodaja je počela solidno i 1931. je prodato oko 2,800 primeraka, ali je Velika Depresija učinila svoj deo. Predpostavlja se da je Chrysler gubio novac na svakom prodatom Imperialu, najviše zbog skupih usluga LeBarona, ali je nastavio proizvodnju najviše zbog imidža kompanije. Druge godine prodaja je i dalje bila odlična i iznosila 3,228 primeraka, a najvredniji primerak je sedan sa dvoje vrata koji je napravljen u samo 57 primeraka.

Chrysler Imperial

Jedan od razloga za rast prodaje je ležao u novoj CH verziji, koja je bila nešto manja, ali i sa početnom cenom od 2,000 dolara i najjeftinija. CH je bio za oko 225 kg lakši od ostalih modela i iznosio većinu prodaje linije Imperiala. Za 1933. linija je uglavnom ostala identična osim dodavanja nove CL opcije, koja je koštala samo 1,275 dolara i pružala motor od 299 kubnih inča (4.9L) sa 108 ks. Prodaja je i dalje bila jako dobra i iznosila 3,800 vozila. Zanimljivo je da se jedan od modela takmičio na 1933 Indy 500 trci gde je završio na 14 poziciji što je ujedno bio poslednju put da se Chrysler takmičio na ovoj trci. I ranije se znalo da je 1933 model poslednji iz ove generacije i da će potpuno novi Imperial stići 1934.

Chrysler Imperial

Upravo iz tog razloga Chrysler je pripremio specijalan Custom Phaeton model za kraj. Ovaj automobil se dana smatra najlepšim Chryslerom ikada napravljenim. Ujedno je bio i najmoćniji model sa 385 kubnih inča (6.3L) motorom i 135 ks, ali zbog visokog izbora opreme je bio dosta težak da bi pružio neke performanse. Proizvedeno je samo 36 primeraka sa cenom od 3,395 dolara koji danas vrede malo bogatstvo. Treća generacija je usledile 1934. i koncentrisala se na aerodinamični dizajn, koji je bio godinama pre svog vremena. Iste godine Chrysler je predstavio svoj čuveni model Airflow, inspirisan avionima iz navedenog perioda, koji je ujedno bio jedan od najaerodinamičnijih auta na svetu i reklamiran kao “automobil budućnosti danas”.

Chrysler Imperial

Kupac je sada dobivao samo sedan sa četvoro vrata kao opciju sa novim I8 motorom od 385 kubnih inča (6.3L) i 150 ks. Na žalost, ovaj dizajn se pokazao veoma nepopularnim među kupcima, koji su ipak želeli tradicionalne kockaste linije. Neuspeh cele Chrysler divizije sa aerodinamičnim dizajnom, a posebno Imperiala, je igrao ključnu ulogu u dizajnerskoj školi kompanije u narednih 20 godina. Četvrta generacija je usledila 1937. i bila dostupna samo kao limuzina. Do navedenog perioda Chrysler je osnovao još nekoliko kompanija, kao što su Plymouth, DeSoto i Dodge, koji su popunili prazninu, a to je ostavilo prostor Imperialu da se koncentriše na sam vrh auto industrije. U narednih desetak godina Imperial nije doneo mnoge inovacije i uglavnom je predstavljao Chrysler sa najviše opreme.

Chrysler Imperial

Najveći razlog za tako nešto je igrao Drugi Svetski Rat, koji je obustavio proizvodnju do 1945. dok su posleratni modeli bili identičnim onim i pre 1941. Navedeno vreme kompanija je vredno radila na potpuno novom modelu, koji je trebao da debituje 1951., sada sa ciljem da napadne jedine dve preostale Američke premijum divizije – Cadillac i Lincoln (Packard je takođe postojao, ali je bio samo senka nekadašnje kompanije). Po prvi put Imperial je pružio V8 motor, čuveni Hemi, a sa početnom cenom od čak 3,661 dolara je nadmašio čak i Cadillac (početna cena 2,810 dolara) i Lincoln (početna cena 2,529 dolara). Takođe velika novina je bila i ponuda kabrioleta, ali nakon samo 650 prodatih primeraka 1951., je izbačen iz ponude već sledeće godine.

Chrysler Imperial

Najveći razlog za tako nešto je ležao u ceni, koja je iznosila 4,402 dolara ili 500 dolara više nego gotovo identičan Chrysler New Yorker. Standardan motor ispod haube je bio od 324 kubna inča (5.4L) sa 180 ks, a za dizajn se pobrinuo Virgil Exner, koga je Chrysler uspeo da “ukrade” iz Studebakera. Njegov dizajn se uvek odnosio na čiste linije, bez mnogo detalja i hroma, ali ni on nije uspeo da predstavi neke veće inovacije u poređenju sa značajno jeftinijim New Yorkerom. Uvidevši to, Chrysler odlučuje da se posveti enterijeru, pa je tako Imperial bio jedan od najluksuznijih automobila u Americi tokom 1950tih godina. Međutim, Chrysler je uvideo još jedan razlog zašto Imperial ne može da parira Cadillacu i Lincolnu po prodaji, a to je oznaka na automobilu.

Chrysler Imperial

Činilo se da “Chrysler” oznaka pravi najviše problema pa je tako Imperial postao svoja posebna divizija 1955. Za dizajn se opet postarao Exner, koji je koristio svoj lični 1952 Chrysler Imperial Parade Phaeton kao inspiraciju. Iako je dizajn i dalje u velikoj meri podsećao na Chryslerov, Imperial je bio nešto duži (čime je pružao više prostora na zadnjim sedištima) i značajno luksuzniji, a dizajnerski se najviše razlikovao po izmenjenoj masci i zadnjim svetlima. Prodaja je eksplodirala i 1955. je iznosila preko 11,000 primeraka, što je bio rast od 50% u poređenju sa godinu dana ranije, ali i dalje značajno iza Cadillaca i Lincolna. Za 1956. snaga Hemi motora je povećana na impresivnih 280 ks, a sredinom godine je predstavljen i srednje opremljen Southampton model, koji je već prve godine prodat u 10,000 primeraka.

Chrysler Imperial

Iste godine debituje i “PowerFlite” menjač, koji je bio poseban po tome što je imao dugmad pored volana za automatski menjač. Godinu dana kasnije Imperial dobiva svoju sopstvenu platformu, koja više nije bila deljena sa Chryslerom, a ona će ostati u proizvodnji do 1966. U pitanju je bio najveći Imperial ikada proizveden i ujedno najveći Američki automobil ikada proizveden do tog momenta (rekord će, kasnije, da obori 1972 Chevrolet Caprice). Ovi modeli su bili veoma popularni među kupcima najviše zahvaljujući svojim dimenzijama i luksuznosti, a kada su Cadillac i Lincoln smanjili svoje dimenzije početkom 1960tih godina, Imperial je ostao klasa za sebe.

Chrysler Imperial

To svakako nije bila mana i 1957. novi dizajn Exnera je rezultirao u godišnjoj prodaji od 37,593 primeraka. Na žalost, taman kad se stekao utisak da je Imperial našao svoje mesto na tržište, Exner je došao u sukob sa čelnim ljudima kompanije oko svojih dizajnerskih linija, a na njegovo mesto je stigao nekadašnji Lincolnov dizajner Elwood Engel, koji je javnosti najpoznatiji bio po prelepom 1961 Lincoln Continental. Exner i Engel su bili veoma slični dizajneri, ali dok je Exner pružao ono šta je bilo popularno u sadašnja vremena, Engel je gledao u budućnost. Preko noći su nestale dugačke linije i veliki spoileri, a novi model je bio manji i niži i ponovo počeo da liči na Chrysler. Ovi potezi se nisu pokazali popularnim i prodaja je pala na ispod 10,000 vozila. Znanje stečeno u Lincolnu, Engel je ubrzo počeo da primenjuje u Imperilu, a prvi takav model je debitovao 1964.

Chrysler Imperial

U pitanju su bili prvi Imperiali koje je Engel kompletno dizajnirao, a sličnost sa Lincolnom je bila očigledna na prvi pogled. Uskoro je i skupoceni Hemi motor zamenjen sa modernijim motorom od 413 kubnih inča (6.8L) sa 350 ks, ali prodaja nikada nije skočila u ovoj meri kao tokom kasnih 1950tih godina. Jedan takav model nazvan “The Black Beauty” se proslavio u TV seriji “The Green Hornet”, koja je ostala najpoznatija kao glumački debi Bruce Leea. Usledio je novi model 1967., koji je bio nešto duži, a da bi se uštedelo na troškovima platforma je ponovo deljena sa Chryslerom. Ni ovaj potez nije doneo željene rezultate, a kada su usledili novi standardi o sigurnosnim merama, Imperial je počeo da opet značajno povećava svoje linije.

Chrysler Imperial

Novi 1969 model je doneo skrivene farove, sa velikom maskom, i novim V8 motorom od 440 kubnih inča (7.2L), koji je razvijao 375 ks. Kao i u prošlosti, prevelika sličnost sa Chryslerom je ponovo bila velika da se ostvare značajniji rezultati na tržištu. Usledili su poslednji klasični Imperiali, koji su se proizvodili od 1974. do 1976., ali oni nisu bili ništa više nego Chrysler New Yorker sa Imperial oznakama. Naftna kriza iz navedenog perioda je još više zakomplikovala situaciju, pa je Imperial ugašen posle 1976., a identičan model je nastavio da se prodaje kao Chrysler New Yorker Brougham. I taman kada je publika pomislila da je Chrysler završio sa proizvodnjom luksuznih automobila, pojavio se legendarni Lee Iacocca, koji je preuzeo vođstvo kompanije krajem 1970tih godina.

Chrysler Imperial

Iacocca je znao da je kompanija u teškoj finansijskoj krizi i da će biti potrebno čudo da opstane, a jedan od načina da poveća prodaju je da vrati poverenje kupaca sa legendarnim imenima. Iz navedenog razloga je, 1981., u ponudu vraćeno Imperial ime kao konkurencija takozvanim “personal coupe” automobilima, kao što su Lincoln Mark VI i Cadillac Eldorado. U pomoć je pozvan i Frank Sinatra, veliki prijatelj Iacocce, za reklamiranje, a Chrysler je nudio i garanciju od dve godine, koja je tada bila nečuvena za neki automobil na Američkom tržištu. Ipak, sa samo 140 ks ispod haube, u tri godine proizvodnje je prodato svega 12,000 primeraka. Ova generacija Imperiala je imala i trkačku istoriju istoriju iza sebe i to u NASCAR takmičenju od 1981. od 1985., ali bez većih uspeha.

Chrysler Imperial

Početkom 1990tih godina ideja za Imperialom se opet javila, ovaj put kao model iznad najskupljeg New Yorker Fifth Avenue. Po prvi put u istoriji, Imperial je imao samo prednju vuču i V6 motor (3.3L sa 150 ks) dok je enterijer pružao punu opremu, bez opcija. I pored solidne prodaje u četiri godine proizvodnje (1990-1993), Imperial je zamenjen sa novim Chryslerom LHS 1994., koji je imao značajno aerodinamičnije linije. Poslednji put Chrysler je koristio Imperial oznaku 2006. na istoimenom konceptu. U navedenom periodu Američki proizvođač vozila je odlično poslovao i imao novca za investiranje, ali i pored odlične reakcije publika zeleno svetlo za serijsku proizvodnju nikad nije odobreno.

Chrysler Imperial

Slično kao kroz celu svoju istoriju, Imperial je i danas u senci Cadillaca i Lincolna u klasama klasičnih automobile. Ali zahvaljujući svojoj retkosti, Imperial ima malu, ali veoma vernu grupu ljubitelja automobila koji su spremni da izdvoje visoke sume da bi se razlikovali od većine. Čini se da je upravo to bio cilj Walter Chryslera. Imperial danas možemo da viđamo na malim ekranima i skupovima klasičnih auta, kao želju jedne osobe da se suprostavi značajno zvučnijim rivalima. Iako nije uspeo u toj nameri, Imperial zaslužuje svoje mesto u istoriju, ako zbog ničega drugog, onda zbog navedene činjenice.

Autor: Talladega
Slike: Chrysler
Preuzeto sa: www.brzabrzina.com


Be the first to comment on "Chrysler Imperial – Istorija"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*