Volkswagen Buba- Istorija 1.deo

Volkswagen Buba
Predstavljanje Volkswagen Bube  je bio jednako velik događaj u auto industriji kao i predstavljanje samog automobila.
Iako je VW Buba (Beetle ) stekao ime kao prijateljski mali automobil, za njegov razvoj je najzaslužniji jedan od najvećih zločinaca u istoriji čovečanstva. U pitanju je, naravno, Adolf Hitler koji je došao na čelo Nemačke 1933. i u kratkom reku počeo da menja državu. Hitler je, pre svega, želeo Nemački narodni automobil koji bi za prosečnog Nemca predstavljao ono šta je Ford Model T predstavljao za Amerikance 20 godina ranije. Da bi ekonomija u Nemačkoj nastavila da raste, Hitler je smatrao da kupci moraju biti u stanju da poseduju novi automobil koji je trebao biti kvalitetan, komotan, ekonomičan i jeftin.Volkswagen BubaDve godine pre dolaska Hitlera na čelo Nemačke, Ferdinand Porsche je počeo da radi na sličnoj ideji. Porsche je radio u auto industriji od 1898. u kompanijama kao što su Steyr i Austro-Daimler, da bi 1931. osnovao Konstruktionsburo, privatnu kompaniju za razvoj i dizajniranje automobila u Štutgartu. Pored Porschea, u kompaniji su takođe radili još nekoliko eksperata, kao što su Karl Rabe (glavni dizajner), Josef Kales (inžinjer i ekspert za motore na vazdušno hlađenje), Erwin Komenda (dizajner za aerodinamiku) i advokat Dr. Anton Piech.

Volkswagen Buba

Ovaj genije je već tada imao ideju o malom gradskom automobilu koji je trebao da ima motor pozadi na vazdušno hlađenje, dovoljno prostora za četvoročlanu porodicu i nisku cenu da prosečan kupac, koji je pre bio primoran da vozi motor, može da ga priušti. Porsche je dizajnirao prvi takav automobil 1932. za kompaniju Wanderer, ali ova kompanija, zbog finansiskih problema, je morala da se spoji sa Audi, DKW i Horch, čime je nastao Auto Union, koji nije bio zainteresovan za serijsku proizvodnju. U međuvremenu, Porsche je uradio još nekoliko prototipova za kompanije motora, kao što su Zundapp i NSU, koji su bili zainteresovani za proizvodnju automobila.

Volkswagen Buba

Iako nijedan od njih nije ušao u serijsku proizvodnju, Porsche je stekao dovoljno iskustvo da kada ga je Hitler pozvao 1934. nije mogao da odbije. Do tada, Nemačka je dobila nove autoputeve (Autobahnen) i Hitler je želeo pristupačne automobile na njima. Iako je mogao da uzme neki od već postojećih projekata, Hitler je želeo potpuno novi automobil koji bi bio u vlasništvu Nemačke vlade.

Volkswagen Buba

Porsche je ubrzo poslao Hitleru listu zahteva koja se sastojala od sledećih karakteristika: automobil je morao da ima maksimalnu brzinu od 100 km/h i da komotno smesti dve odrasle osobe, troje dece i njihove putne kofere, automobil je zatim morao da bude jednostavan (za lagane popravke), da pruža motor na vazdušno hlađenje, da ima prosečnu potrošnju od oko 5.5 litara i na kraju – da platforma bude fleksibilna da bi se na njoj mogli proizvoditi i vojna vozila. Hitler je sa osmehom odobrio navedene karakteristike, a zatim Porscheu uputio jedini svoj zahtev – automobil nije smeo da košta više od 1,000 Nemačkih maraka, što je u navedeno vreme bila prosečna cene motora.

Volkswagen Buba

Do 1935. Porsche je uspeo da napravi dva prototipa, prvi pod V1 oznakom (V = Versch ili eksperiment), a drugi kao V2 kabriolet. Nešto kasnije Porsche je razvio i V3 prototip koji se Hitleru toliko dopao da je odmah naredio serijsku proizvodnju. Do 1937. Hitler je takođe odobrio proizvodnju nove fabrike bližu dvorca Wolfsburg u severnoj Nemačkoj, gde je 1938. počeo da niče istoimeni grad za radnike u fabrici. Prvi prototipovi su bili spremni za testiranje do 1939., ali Hitler je imao još veći problem.

Volkswagen Buba

Naime, prosečna Nemačka plata je iznosila samo 300 maraka tako da većina Nemaca nisu bili u stanju da priušte ovaj automobil kao što se Hitler nadao. Hitler tada predstavlja plan po kojem bi kupci mogli da sedmično uplate pet maraka i automobil bi bio isporučen u roku od pet godina. Kada je Porsche bio spreman da krene sa serijskom proizvodnjom, u Avgustu 1940., Nemačka je imala mnogo veći problem. Drugi svetski rat je stopirao proizvodnju automobila, a fabrika u Wolfsburgu je pretvorena u vojnu fabriku oružija. Krajem 1944. Porsche je bio primoran da prebegne u Austriju gde je, u napuštenoj vojnoj fabrici, razvijen prvi automobil sa Porsche imenom koji je urađen zajedno sa njegovim sinom Ferryem i već spomenutim Karl Rabe i Erwin Komenda.

Volkswagen Buba

U proleće 1945., poslednjim danima rata, fabrika u Wolfsburgu je značajno oštećena, a posle rata nalazila se na delu Nemačke koji je pripadao Britancima. Ime fabrike je promenjeno u Volkswagen (narodni auto), a jedna od najzaslužnijih osoba za opstanak ovog automobila je bio Britanski general Ivan Hirst. Hirst je bio iznenađen što je većina informacija o razvoju Hitlerovog automobila preživela i ubrzo je uspeo da obnovi fabriku i da krene sa proizvodnjom automobila za usluge Britanskih i Francuskih vojnika u Nemačkoj.

Preko noći, broj radnika je povećan sa 450 na 6,000 i prve godine Volkswagen je uspeo da napravi oko 2,000 vozila. Hirst je već tada imao narudžbe od preko 10,000 vozila, koji je 1945. i zvanično dobio ime Buba. Sledeće godine počinje serijska proizvodnja Bube sa idejom sličnom onom koju je imao Hitler. Motor sa 25 ks je bio postavljen pozadi sa vazdušnim hlađenjem, a da bi se opravdala jeftina cena, automobil je unutra od opreme imao samo sat za brzinu. Preko noći Buba je postao veliki hit i pored svih mana.

Volkswagen Buba

Motor na vazdušno hlađenje nije imao problema ni leti ni zimi, a njegova pozicija pozadi je davala automobilu odličan raspored težine u svim vremenskim uslovima. Dok se Evropa još uvek oporavljala od posledica rata, kupci su, pre svega, tražili jeftin i pouzdan automobil što je upravo Vw Buba pružala . U 1946. Volkswagen je proizveo oko 8,000 Buba , od kojih su mnogi isporučeni kupcima u Zapadnoj Nemačkoj koji su pre rata uplatili obećanih pet maraka sedmično (kupci u Istočnoj Nemačkoj nisi bili iste sreće).

Volkswagen Buba

Većina modela iz 1946. su bili slični vojnim verzijama, a Volkswagen po prvi put počinje da prodaje i civilne verzije 1947. Takvi automobili su imali radkapne, branike i lajsne od hroma kao i 1.1L motor sa 25 ks. Međutim, kompanija nije imala finansije za dalji razvoj i krenula je u potragu za partnerom. Volkswagen je ponuđen, bez ikakve finansiske nadoknade, Britanskom Rootesu i Američkom Fordu, ali su obe kompanije odbile ideju uz priču da je automobil previše ružan i da neće opstati na tržištu više od dve godine. Ford je bio zainteresovan za fabriku u Wolfsburgu za proizvodnju svojih automobila, ali se ubrzo predomislio kada je uočio da se fabrika nalazi blizu granice dela Nemačke koji je pripadao Rusima.

Volkswagen Buba

Kompanija nekako ulazi u 1948. i na čelo kompanije dovodi Heinrich Nordhoffa, nekadašnjeg direktora Opela. Nordhoff ubrzo menja strategiju kompanije i, zahvaljujući financiskoj pomoći države, otvara salone širom Evropi i počinje da pruža usluge kao što su auto osiguranje i popravke. Tokom 1949. Volkswagen počinje da uvozi bube i u Severnu Ameriku i prodaja počinje da raste. Navedene godine je prodato 50,000 primeraka, a sledeće duplo više. Godine 1950. Volkswagen predstavlja van na bazi Bube koji se prodavao pod Microbus oznakom, a pet godina kasnije i prvi sportski automobil – Karmann Ghia.

Volkswagen Buba

Većih promena nije bilo sve do 1953. kada Vw Buba dobiva prve dizajnerske promene. Zadnji prozor, koji je u prošlosti bio podeljen na dva dela, je sada spojen u jedno dok se ispod haube našao 1.2L motor sa 36 ks. Do sredine 1950ih godina Volkswagen je prodavao Bubu u preko 80 država u svetu i oko 500,000 primeraka godišnje, a 1956. milionita Buba je sišla sa trake. Prodaja je bila posebno impresivna u Americi. Naime, 1949. Volkswagen je Američkim kupcima prodao samo dve Bube, ali u narednih pet godina taj broj je skočio na 50,000.

Volkswagen Buba

I ne samo to već je Buba činila oko 65% prodaje svih importa u Americi. I pored svih mana, kao što je ubrzavanje do 100 km/h za čak 22 sekunde i slabim ponašanjem u krivinama, Amerikanci su bili oduševljeni sa ovim mališanom zahvaljujući visokim kvalitetom i ekonomičnosti, niskom cenom i lako upravljivosti u saobraćaju. Nastavak sledi …

Autor: Talladega
Slike: Volkswagen
Preuzeto sa: www.brzabrzina.com


Be the first to comment on "Volkswagen Buba- Istorija 1.deo"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*