Opel Manta – Istorija

Opel Manta

Stara izreka kaže da je konkurencija dobra jer tera kompanije da izvuku maksimum iz svojih proizvoda.

U auto industriji jedan od najvećih rivaliteta je viđen između General Motorsa i Forda i tokom dugogodišnje istorije ova dva giganta mnogi automobili su napustili fabrike samo da bi konkurisali rivalima. Teško je, recimo, zamisliti da bi Ford odobrio Thunderbirda da nije postojala Chevrolet Corvette ili da bi Chevrolet predstavio Camaro da nije bilo Ford Mustanga. Slična situacija je postojala i na Evropskom tržištu gde su Evropske divizije ove dve kompanije, Ford EU i Opel, igrali ključnu ulogu. Ford je tokom 1960ih godina stekao veliku slavu na stazama i pobedama na čuvenim takmičenjima u Le Mansu, Indy, reliju, drag racing-u i NASCAR-u. Zahvaljujući navedenim uspesima Ford je imao popriličnu sumu novca za investiranje, što je rezultiralo u prvom pony automobilu iz kompanije.

Opel Manta

Kada je Mustang predstavljen 1964., stekao je popularnost preko noći zahvaljujući privlačnom sportskom dizajnu, dugačkim izborom opreme i niskom cenom. Do kasnih 1960ih godina Evropsko tržište je uglavnom ignorisalo ovu klasu i kupci sportskih automobila su se odlučivali na neki od Britanskih roadstera ili neki veći automobil u coupe verziji. Situacija se menja 1969. kada je Ford predstavio model Capri koji je bio urađen sa sličnom formulom kao i Mustang, ali razumljivo sa manjim dimenzijama. Capri je brzo stekao popularnost i već prve godine je postao veliki hit sa preko 400,000 prodatih primeraka. Iako je postojalo pravilo da dve kompanije prate šta druga radi, Opel je u samom startu ignorisao ovo tržište. Prodaja modela Kadett, Ascona i Rekord je dostizala rekordne brojeve, otvarane su nove fabrike, a kompanija je počela da izvozi automobile i na najveće tržište na svetu – Američko.

Opel Manta

Međutim, odlična prodaja Capria nije dala mira čelnim ljudima Opela i sredinom 1969. Nemački gigant daje zeleno svetlo za proizvodnju sličnog automobila. Kao što je Capri bio zasnovan na modelu Cortina, sa kojim je delio platformu i većinu mehanike, tako je i predstavnik Opela trebao deliti platformu sa nekim od već postojećih automobila. Posle kraćeg traženja izbor je pao na model Ascona, koji je takođe trebao da debituje 1970. Izbor imena je pao na Manta po jednom od najneobičnijih morskih stvorenja koji, svojim izgledom, uliva strah i trepet na prvi pogled. Opel je želeo sličnu impresiju i sa svojim automobilom koji je dizajniran u stilu fastbacka sa troje vrata.

Opel Manta

Sa dizajnerske strane, prednji deo Mante je pružao smrknut pogled, duple farove i dugačke linije krova za koga postoji verovanje da je kopiran sa trkačkih Ferrarija. Da bi se stekla impresija sportskog automobila, Opel je u velikoj meri kopirao dizajn i sa malog dvoseda GT. Standardan motor je bio 1.2L koji je razvijao 60 ks, ali je najpopularnija verzija bila sa 1.6L motorom koji je razvijao 75 ks. U vrhu ponude je bio 1.9L motor koji je dolazio u dve verzije, sa 90 ks i 105 ks. Prodaja je startovala veoma obećavajuće iako je i dalje zaostajala za Capriem, a glavni razlog ide na bogatu ponudu. Za ljubitelje sportskog modela Opel je ponudio Mantu Rallye sa sportskim kožnim sedištima, 1.9L motorom i manualnim menjačem. Za one koji su, ipak, želeli veći nivo luksuznosti u ponudi je bila i Manta Luxur sa kvalitetnijim enterijerom, tri brzine automatskim menjačem i vinyl krovom.

Opel Manta

Zanimljivo je da, iako je Manta bila razvijana isključivo za Evropske kupce, većina prodatih primeraka je završilo na Američkom tržištu. Opel je izvozio svoje modele na Američko tržište još tokom sredine 1950ih godina i prodavao ih preko Buickovih salona, a kada je usledila naftna kriza početkom 1970ih godina manji i ekonomični automobili su postali jako popularni. U prvih šest godine proizvodnje Opel je širom sveta prodao oko 500,000 Manti, od čega većinu na Američkom tržištu, ali se povukao sa ovog tržište posle 1975. zahvaljujući veoma jakoj Nemačkoj marki u poređenju sa dolarom. Zanimljivo je da je Opel početkom 1970ih godina eksperimentisao i sa turbo motorima koji su u navedenom periodu počeli da stiču na popularnosti zahvaljujući popularnom Porscheu 911.

Opel Manta

Opel je napravio 55 prototipova, sa 1.9L turbo motorom koji je razvijao 156 ks, za testiranje, ali je preživelo svega nekoliko primeraka. Iako je Manta turbo razvijala visku snagu, potrošnja je bila značajno veća u poređenju sa atmosferskim modelima, a turbo tehnologija je bila dosta nova da bi se preko noći uklonile sve boljke. Opel je takođe eksperimentisao i sa V6 motorima, a upravo je jedan takav model najbrža Manta prve generacije. Naime, tokom 1972. Opel je ubacio 2.8L V6 motor sa 142 ks u Mantu iz modela Commodore što je rezultiralo ubrzanjem do 100 km/h za samo 7.5 sekunde. Proizvedeno je ukupno 79 primeraka, uglavnom za autosport, gde je snaga povećana na 230 ks, ali je jako mali broj završio na ulicama zbog veoma visoke cene.

Opel Manta

Druga generacija je predstavljena 1975. i u velikoj meri ličila na Američkog rođaka Chevrolet Monza. Sa mehaničke strane, nova Manta je bila jako slična prethodniku sa izuzetkom dodavanja još jednog motora – 2.0L koji je razvijao 110 ks. Na žalost, zbog prestanka izvoza na Američko tržište, prodaja je bila veoma razočaravajuća, a već tokom kasnih 1970ih godina je krenuo tmurno, da Opel planira da ugasi Mantu zbog visokih troškova proizvodnje. Naime, Opel je tada radio na trećoj generaciji modela Ascona koja je trebala da debituje 1981. sa prednjom vučom čime je Manta zahtevala sopstvenu platformu. Opel je pokušavao da privuče publiku predstavljanjem specijalnim verzija, kao što je 1978-1979 kabriolet koji je proizveden u samo 118 primeraka kao i sportskih GT/E i GSi verzija, ali je publika slabo reagovala na ove modele.

Opel Manta

Međutim, to nije bio kraj. Krajem 1970ih godina Opel odlučuje da investira u svetski šampionat relija sa dva modela – Ascona i Manta. Iako je Ascona imala mnogo više uspeha zahvaljujući boljem rasporedu težine, Manta je takođe ostavila solidan trag. Tokom 1979. Opel kreće da sarađuje sa dve tjunerske kuće, Idmscher iz Nemačke i Cosworth iz Britanije. Ove dve kompanije su pripremile specijalne modele za reli koji su imali 2.0L motore sa preko 230 ks, a ukupno je proizvedeno 245 primeraka za uličnu upotrebu radi homologacije. Na žalost, u dve godine takmičenja Manta nije imala reli uspeha kao prethodnik Kadett i nije ostvarila nijednu podijum poziciju. Reli Ascona je prošla dosta bolje bolje posle ranog mučenja sa drugim mestom u 1982 sezoni i trećim mestom u 1983 sezoni.

Opel Manta

Serijska proizvodnja je nastavljena do 1988. kada je poslednji primerak sišao sa trake fabrike u Nemačkoj. Gašenje ovog automobila nije predstavljalo iznenađenje pošto se publika okretala uglavnom efikasnijim modelima sa prednjom vučom. Ford Capri, nekadašnji veliki rival, takođe nije preživeo ovaj period i ugašen je posle 1986. Tokom 13 godine proizvodnje druge generacije Opel je isporučio 558,883 Manti što daje ukupan broj od 1,056,436 primeraka. Danas je Manta solidno cenjen klasik koji je teško naći u originalnoj i dobroj kondiciji. Cene su prethodnih godina značajno na rastu, a solidno očuvan primerak se može naći za ispod 10,000 evra.

Opel Manta

Tokom 1989. je debitovala i zamena, model Calibra, koja je imala tehnologiju nekada planiranu sa Manti, kao što su prednja vuča, turbo I4 i V6 motor, ali i pored toga nije ostavila zapažen trag i na tržištu je opstala svega deset godina. Čak ni njena zamena, model Astra Coupe, se nikada nije prodavala u velikom broju čime se može zaključiti da je Manta poslednji pravi Opelov sportski automobil.

Autor: Talladega
Slike: Opel
Preuzeto sa: www.brzabrzina.com


Be the first to comment on "Opel Manta – Istorija"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*