Cadillac De Ville – Istorija

Cadillac De Ville

Kadilak je decenijama bio brend koji je postavljao standarde po pitanju inovacija i luksuza, a testirajući model „de vil” iz 1958. godine shvatili smo i zašto. Takođe, postalo nam je jasno zašto su modeli ovog proizvođača bili prvi izbor kralja rok end rola, Elvisa Prislija

U današnje vreme, kada je globalizacija „pojela” dobar deo imidža automobilskih kompanija i kada se novi modeli kreiraju na sastancima menadžera, umesto saradnjom dizajnera i inženjera, teško je pronaći brend ili model koji je individualan i koji ostavlja snažan pečat. Individualnost se forsira isključivo još kao marketinški trik, da se pridobiju kupci, neretko bez dubljeg smisla, a težnja ka obaranju troškova i kalkulisanje su vidljivi u većini detalja. Naravno, to ne znači da treba plakati za prošlim vremenima, samo je potrebno prilagoditi se savremenim trendovima i prihvatiti da je doba automobilske renesanse većim delom za nama.

A ako je potrebno nabrojati pet svetskih brendova koji su u prošlosti bili lideri na polju inovativnosti, svakako bi se među njima našao i Kadilak, koji ove godine obeležava 110 godina postojanja. U pitanju je brend koji je originalnošću, tehničkim unapređenjima, dizajnom, luksuzom, pa i raskalašnošću, svojevremeno postavljao standarde i navodio konkurenciju na drugačije razmišljanje i revidiranje dugoročnih planova. U svakom slučaju, za Kadilak se slobodno može reći da je bio motor pokretač novih trendova tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka.

Cadillac De Ville

O tome dovoljno svedoči i činjenica da je u to vreme jedan od najzagriženijih zaljubljenika u automobile ovog proizvođača bio i Elvis Presley. Kralj rok end rola je očigledno, svesno ili nesvesno, u Kadilakovim automobilima prepoznao nešto što se na pravi način dopunjuje sa njegovim jednako razuzdanim i neuobičajenim stilom života, kao i njegovim značajem na muzičkom nebu, a procenjuje se da se tokom godina u njegovom vlasništvu našlo stotinak modela ovog američkog proizvođača.

Cadillacov model De Ville iz 1958. godine koji smo imali priliku da testiramo na najbolji način oslikava razuzdanost zlatne ere američke automobilske industrije, kada se potrošnja goriva merila galonima, a V8 motori podrazumevali kao obavezan standard. Svakako dizajn je nešto što je najupadljivije, a gledajući model De Ville stiče se utisak kao da su u to vreme dizajneri u automobilskim kompanijama ujedno bili i predsednici upravnih odbora i generalni direktori.

Cadillac De Ville

Apsolutno sve na Cadillacima iz pedesetih godina prošlog veka je bilo posvećeno izgledu, dok su faktori poput cene, aerodinamike, pasivne bezbednosti ili praktičnosti, bili u potpunosti po strani. Jer kako drugačije objasniti postojanje karakterističnih „repova” u zadnjem delu karoserije, koji nemaju baš nikakvu svrsishodnu namenu, a upravo je to dizajnersko rešenje predstavio Cadillac.

To su kasnije počeli da kopiraju skoro svi proizvođači, a o popularnosti ovog dizajnerskog elementa dovoljno govori i to što ga je primenjivao i Mercedes. Bokovi automobila otkrivaju još jedan detalj kojim se proizvođači i danas hvale – odsustvo B stubova. To dodatno izdužuje i ulepšava profil pet i po metara duge limuzine, a prednost ovakvog rešenja postaje još očiglednija po sedanju za upravljač, jer preglednost je neuporedivo bolja.

Cadillac De Ville

U prvi mah se čak stiče utisak da je u pitanju kupe, ali kvake na zadnjim vratima podsećaju da je reč o klasičnom sedanu. Prednji deo automobila takođe u svakom pogledu predstavlja otelotvorenje Cadillacove dizajnerske filozofije iz sredine prošlog veka. Tu su dvostruki okrugli farovi, maska hladnjaka koja poput nakita krasi „lice” automobila i još jedan detalj koji proizvođači poslednjih godina promovišu kao veliku inovaciju – predimenzionisan logo kompanije.

Cadillac De Ville

I pored ovih nesvakidašnjih rešenja na karoseriji, tek enterijer ukazuje koliko je Cadillac nekada bio kompanija ispred svog vremena. Model koji smo mi testirali je svojevremeno standardno bio opremljen „gedžetima” koji se i danas nalaze na spisku dodatne opreme, ili ih uopšte ni nema. Sva četiri prozora su elektropomična, a vozač ima izdvojene komande za svaki, a posebna ručica na unutrašnjosti prednjih vrata omogućava podešavanje spoljnog retrovizora.

Cadillac De Ville

Ono što nas je posebno impresioniralo je to da su svi ti prekidači i polugice izrađeni od punog metala, pa potom hromirani i polirani. Osmeh nam je izmamilo i to što se prednja leptir-stakla takođe otvaraju pritiskom na prekidač! Iskreno, niko u redakciji se ne seća kada je poslednji put imao priliku da se vozi u automobilu sa prednjim leptir-staklima, ali niko se nikada nije vozio u automobilu sa elektropomičnim prednjim leptir-staklima. Drugi kuriozitet u automobilu proizvedenom 1958. godine je fabrički klima-uređaj! Koji radi! Zaista ne postoje reči kojima bi to moglo da se opiše, jer klima-uređaj je neka vrsta očekivanog i obaveznog dela opreme, bar kod nas, počeo da se doživljava pre možda pet, a ne 55 godina!

Cadillac De Ville

Da napomenemo još i to da se upravljač zahvaljujući servo uređaju okreće jednom rukom, dok su kočnice takođe hidraulične sa servo asistencijom, pa nije potrebna titanska snaga da se šest metara i dve tone metala efikasno zaustavi. Prednjih sedišta kakva danas poznajemo nema, a na njihovom mestu kao da se našlo nešto što podseća na zadnju klupu, koja širinom komotno može da udobno smesti tri putnika, s tim da ne zaboravimo da napomenemo da je i ona elektro pomična. Očigledno se u Cadillacovim modelima nije nalazilo samo ono što u to vreme nije ni postojalo, tako da nema elektronskih sistema.

Ipak, zatekli smo neka rešenja koja i na to podsećaju, jer testirani automobil je bio opremljen senzorom koji registruje farove iz suprotnog pravca i automatski sa dugih svetala prebacuje na oborena! U prvi mah smo mislili da je u pitanju sistem prenet sa nekog studijskog modela iz osamdesetih godina, ali posle kraćeg istraživanja smo se uverili da se tako nešto zaista ugrađivalo u serijske Cadillace još pedesetih godina prošlog veka.

Cadillac De Ville

Ispod prednje „haube” modela De Ville se standardno nalazio motor u V8 konfiguraciji radne zapremine šest litara. Sasvim dovoljno da se pri 4.800 obrtaja oslobodi impozantnih 310 konjskih snaga. Motor se jasnim zvukom oglašava na kratak kontakt ključem, a brundanje koje proizvodi nije moguće uporediti sa savremenim motorima, jednostavno, mora da se čuje. Do sada smo testirajući „tajmere” često imali „pune ruke posla” da pokrenemo automobil, dok parkiranje po pravilu predstavlja pravu avanturu i fizički posao.

Ne i kod Cadillaca, jer upravljač ima servo uređaj, a menjač je automatski, brzine se biraju lako, pomicanjem ručice kod upravljača tako da nema standardnog „lutanja” u potrazi za prvim stepenom prenosa, a nema ni “igre” sa olovno teškim kvačilom. Dovoljno je automatsku transmisiju prebaciti iz N (neutral) ili P (parking) moda u DR (drive) i pritisnuti pedalu gasa. Tada De Ville startuje bez zadrške i tečno ubrzava uz relativno glatku promenu stepeni prenosa. Udobnost je na visokom nivou. Prednje sedište nema nikakvu bočnu podršku, ali za tim nema ni potrebe jer u pitanju je automobil namenjen krstarenju autoputem, a nikako jurcanju, što potvrđuje i izuzetno meko i udobno oslanjanje. Na malo odlučniji pritisak pedale gasa automobil silovitije ubrzava, ali nikada intenzitetom koji bi možda fabrički deklarisani broj konjskih snaga mogao da nagovesti.

Cadillac De Ville

Tome verovatno doprinosi i činjenica da automobil ima masu veću od dve tone, menjač sa četiri stepena prenosa takođe nije najsrećnije rešenje, a pitanje je i koliko „konja” je u V8-ici posle pet i po decenija ostalo, verovatno ne baš svih 310. Ipak, od svih old tajmera koje smo do sada imali priliku da vozimo Cadillac De Ville nas je najviše impresionirao, jer od svih automobila u vožnji nekako najmanje podseća na old tajmere. Njime se upravlja izuzetno lako, bez ikakve nervoze, a ogromne dimenzije su savršeno kompenzovane odličnom preglednošću. Na kraju testa još jednom smo morali da se u mislima vratimo na početak priče, jer možda nam je tek tada postalo jasno kakav je Cadillac brend.

Kada se čitaju tekstovi po Internetu gde piše šta se to sve prvi put našlo u nekom od Cadillacovih automobila, to se prihvata zdravo za gotovo. Ipak, pri susretu uživo sa testiranim automobilom, koji kao da predstavlja svojevrsnu vremensku kapsulu, postaje jasno šta znači imati klima-uređaj u automobilu proizvedenom pre više od pet decenija. Nažalost, ovakvi izleti u budućnost se danas više ne praktikuju, pa nam samo staje da se pitamo kakve će tajmere jednog dana voziti naša deca i unuci.

CADILLAC DE VILLE
benzinski, osam cilindara; 5.972 ccm; 310 KS pri 4.800 o/min; 405 Nm pri 3.100 o/min
limuzina, 4 vrata, 5 sedišta; d x š x v 5.507 x 2.032 x 1.501 mm, međ. rast. 3.276 mm; masa 2.200 kg; rezervoar 90 l
automatska, četiri stepena; pogon nazad
235/75 R 15

Danilo Jojić/TopSpeed.rs
Foto: Mihajlo Todorović
Preuzeto sa: topspeed.telegraf.rs


Be the first to comment on "Cadillac De Ville – Istorija"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*