Ayrton Senna

ayrton-senna

Zvali su ga “Kišni čovek”, imao je sve što jedan vozač Formule 1 treba da ima: brzinu, strast, ljubav, aroganciju, poštovanje i najviše od svega srce za brzinom. Po mnogima, najbolji vozač Formule 1 koji je ikad seo u bolid, njegova odlučnost i instikt za pobedu bili su nemerljivi. U svaku trku je ulazio sa samo jednim ciljem – da pobedi, bez obzira odakle startovao i kakav bolid vozio. Po suvoj stazi, bio je neprikosnoven, ali kada bi kišne kapi pale na stazu, tada je Senna mogao da ispolji svoj pun talenat i na takvim trkama bio je u svojoj, posebnoj ligi. Iako je Schumacher titulu šampiona osvajao 7 puta (4 više od Senne), Brazilac je, u očima velikog broja ljubitelja Formule 1 bio i ostao najbolji, Kralj nad Kraljevima.

senna00

Puno ime: Brazil.svg Ayrton Senna da Silva
Datum rođenja: Brazil.svg 21. Mart 1960. – Sao Paulo
Datum smrti: San_Marino.svg 1. Maj 1994. – Imola
FORMULA 1
Aktivne godine: 1984. – 1994.
Timovi: Toleman, Lotus, McLaren, Williams
Broj trka: 262
Broj pobeda: 41
Broj titula: 3 /’88, ’90, ’91/
Prva trka: 1984. VN Brazila
Prva pobeda: 1985. VN Portugala
Zadnja pobeda: 1993. VN Australije
Zadnja trka 1994. VN San Marina

Ayrton Senna da Silva rođen je u Santani, predgrađu Sao Paola. U ranoj mladosti, pre nego što je počeo da vozi karting, Senna se bavio atletikom. Sennin prvi karting, koji je dobio na poklon, njegova starija sestra Vivijan je odbila da primi, ali mladi Senna je prihvatio. Sa samo 13 godina učestvovao je na svojoj prvoj trci. Sa 17 osvojio je svoje prvo prvenstvo – Južno Američki Kart Šampionat, 1977. godine. U narednih 5 godina, Senna se takmičio u karting šampionatu, a 1978. i 1979. godine sezonu je završavao kao drugoplasirani.

senna

1977. Ayrton da Silva osvaja prvi karting šampionat

senna

1979. Ayrton da Silva na stazi Estroil

1983. godine Senna je vozio u Britanskoj Formuli 3 u West Surrey Racing timu. Senna je dominirao prvim delom šampionata, ali je Martin Brundle, koji je vozio sličan bolid u Eddi Jordan Racing timu, uspeo da smanji zaostatak za Sennom u drugom delu šampionata. Senna je titulu osvojio na poslednjoj trci sezone na Thruxtonu, posle bliskih, ponekad i preoštrih borbi sa Brundlom. Novembra te godine pobedio je na otvaranju VN Macaua sa Teddy Yipovim Theodore Racing timom. 1981. godine Senna se preselio u Englesku gde je nastavio svoju trkačku karijeru u slabijim oblicima Formule 1. Iste godine osvojio je šampionat Formule Ford 1600., sa Van Diemen timom. Senna nije verovao da će se njegova trkačka karijera nastaviti, i na kraju sezone, pod ogromnim pritiskom svojih roditelja da se vrati u Brazil i nastavi porodični posao. Senna se vratio u Brazil. Pre nego što je napustio Englesku, Senna je dobio ponudu da vozi za tim Forda u Formuli 2000 za odličnih 10000 $. Prihvatio je ponudu, i vratio se da živi u Englesku. Kako je Silva veoma često prezime u Brazilu, Senna je odlučio da se trka pod majčinim prezimenom Senna. Senna je pod tim prezimenom osvojio Britansku i Evropsku Formulu Ford 2000, 1982. godine.

senna

1981. Ayrton da Silva u Formuli Ford

senna

1983. Ayrton Senna u Formuli 3

Senna je bio na meti velikih timova: Williamsa, McLarena i Brabhama, i jednog manjeg tima Toleman, i za sva četiri tima je testirao. Međutim, ni Williams ni McLaren nisu bili slobodni, pa je Sennino ime počelo da se povezuje sa Brabhamom. Međutim, Brabhamov prvi vozač, dvostruki šampion sveta Nelson Piquet je preferirao da mu timski kolega bude Roberto Moreno, dok je šampionski sponzor Parmalat zahtevao italijanskog vozača. Sennin jedini izbor je bio da se pridruži relativno novom timu Toleman, umesto Dereka Warwicka. Venecuelanac Johnu Cecotto mu je bio timski kolega. Senna je debitovao u Formuli 1 na VN Brazila u Rio de Ženeiru 1984. godine. Svoje prve bodove u Formuli 1 osvojio je na sledećoj trci, dve nedelje kasnije, na VN Južne Afrike, što je ponovio i na narednoj trci, na VN Belgije. Kombinacija problema sa gumama kao i pritiska goriva, rezultirali su da se Senna ne kvalifikuje za VN San Masina, što je bio jedini put u njegovoj karijeri da se ne kvalifikuje za trku.

senna05

1984. Ayrton Senna na VN Monaka sa Tolemanom

Sennin najbolji rezultat te godine došao je na VN Monaka. Po jakoj kiši, Senna je krenuo sa 13-og mesta i polako se probijao ka vrhu. Laudu je pretekao u 19-om krugu, a lidera Alaina Prosta je stizao za neverovatne 4 sec po krugu. Međutim, pre nego što je imao priliku da se obračuna sa Prostom, trka je prekinuta u 31-om krugu, zbog bezbednosnih razloga jer je kiša postajala sve jača. Na kraju 32-og kruga Senna je uspeo da pretekne Prosta, ali je crvena zastava već bila izbačena. Međutim, po pravilima FIA-e, poredak na pobedničkom postolju je bio onaj kada je crvena zastava istaknuta, pa je tako Prost pobedio, a Senna se po prvi put u svojoj karijeri popeo na pobedničko postolje. Uslovi koji su vladali tokom VN Monaka te godine, doneli su mu nadimak “kišni čovek”, koji ga je pratio tokom čitave karijere.

Te sezone još dva puta se peo na pobedničko postolje: na VN Britanije i Portugala, a sezonu je završio na 9-om mestu sa 13 osvojenih bodova. Na VN Italije nije učestvovao zbog zabrane od strane tima, jer je potpisao ugovor za narednu sezonu sa Lotusom, a nije obavestio svoj Toleman tim. Sena se te godine takođe takmičio i u dve nešampionske trke. ADAC 1000 km Nuburgring, gde je sa Henri Pascarolom i Stefanom Johansonom vozio Joest Racing Porsche 956 i završio trku na osmom mestu, kao i na egzibicionoj trci na otvaranju novog Nurburgringa, na kojoj je takođe učestvovalo nekoliko vozača Forule 1, i svi su vozili identične Mercedese 190E, 2.3L. Senna je pobedio u trci ispred Laude i Reutemanna. Senna je posle trke izjavio “Sada znam kako se pobeđuje”.

senna06

1984. Ayrton Senna na VN Velike Britanije

1986. godine de Angelis je napustio tim Lotus a zamena mu je bio Škotski vozač Johnny Dumfires, posle Senninog odbijanja da prime Dereka Warwika, objašnjavajući da Lotus nije u stanju da obezbedi dva visoko konkurentna bolida u istom trenutku. Senna je posle priznao: “To je loše, do tad sam imao jako dobar odnos sa Derekom”. Senna je odlično započeo sezonu – posle drugog mesta u Brazilu i pobede u Španiji (gde je pobedio sa samo 0.014sec ispred Mansella, što je jedno od najmanjih razlika u istoriji Formule 1), Senna se našao na liderskoj poziciji u šampionatu. Međutim, slaba pouzdanost bolida, posebno u drugom delu sezone, dovela ga je do toga da se u većini slučajeva nalazio iza Williamsovog para Piquet – Mansell kao i iza vladajućeg šampiona Alaina Prosta. Ali Senna je ponovo bio najbolji u kvalifikacijama. Osvojio je 8 pol pozicija i 6 puta se popeo na podijum, uključujući i pobedu na VN Detroita, sezonu je ponovo završio na četvrtom mestu, sa osvojenih 55 bodova. U prvoj sezoni u Lotus-Renaultu, Sennin kolega je bio Elio de Angelis. Na drugoj trci sezone, Senna je osvojio svoju prvu pol poziciju u karijeri, a narednog dana je tu pol poziciju pretvorio u prvu pobedu u karijeri. Trka je održana po mokroj stazi, a Senna je pobedio sa preko minut prednosti u odnosu na drugoplasiranog Michele Alboreta. Senna nije završio u bodovima sve do VN Australije, uprkos tome što je u tom periodu osvojio još 3 pol pozicije. Njegova odlučnost da osvoji pol poziciju na VN Italije je naljutila Alboreta i Laudu. Senna je najbolje vreme postavio jako rano, pa je optužen od strane drugih vozača da je to uradio namerno kako bi ostali morali da voze duže i potroše više setova pneumatika, kao i da izvezu više krugova nego što je potrebno. Senna se na podijum popeo još dva puta: u Holandiji i Italiji, pre nego što je pobedio drugi put, ponovo po vlažnoj stazi, ovoga puta u Belgiji na Spa Frankoshampu. Sennin odnos sa de Angelisom je zahladneo, jer su oba vozača zahtevala da budu lideri u timu. Posle provedenih 6 godina u timu, de Angelis je napustio Lotus i prešao u Brabham uveren da je Lotus fokusiran samo na Sennu. Na kraju sezone Senna i de Angelis završili su kao 4. i 5. u šampionatu, sa razlikom od pet bodova pretežno zbog kvalifikacija. Međutim, Senna je sa svojih sedam pol pozicija te godine (više nego bilo koji vozač) postavio sebe za lidera tima, a i pobede su mu dodatno doprinele tome.

senna07

1985. Ayrton Senna na VN Portugala

senna08

1986. Senna, Prost, Mansell i Piquet

1987. godine, Lotus je imao novog dobavljača motora, Hondu koja je sa Williamsom godinu dana ranije osvojila konstruktorsku titulu, a sa Hondom došao je i japanski vozač, Satoru Nakajima (34). Senna je sezonu započeo mešovitim rezultatima. Podijum u San Marinu, praćen je kontraverzom na narednoj trci u Belgiji, gde se Senna sudario sa Mansellom, a u boksu se suočio sa ljutim Englezom. Senna je tada osvojio dve trke zaredom: VN Monaka (prvu od rekordnih 6 pobeda) i VN Detroita, njegova druga pobeda na ulicama Michigana, što mu je donelo vođstvo u šampionatu. Ali u nastavku šampionata, bilo je očigledno da su Williamsi daleko ispred konkurencije, što se posebno pokazalo na VN Britanije kada su Mansell i Piquet obišli Nakajimui Sennu za ceo krug. Senna je bio nezadovoljan svojim šansama u Lotusu, i na VN Italije u Monzi, najavio je da će se naredne sezone naći u timu McLaren, pored vladajućeg svetskog šampiona Alana Prosta. Senna je sezonu završio odlično, sa još dva druga mesta u Japanu i Australiji, međutim posle trke u Australiji, sudije su otkrile da kočnice koje je koristio Senna na svom bolidu nisu bile u okviru pravila, pa je Senna diskvalifikovan. Senna je na kraju sezone bio treći u poretku vozača, sa jednom pol pozicijom i šest podijuma. Ta sezona označila je prekretnicu u Seninoj karijeri, jer je tokom sezone izgradio dobar odnos sa Hondom, odnos koji je promenio mnogo toga, jer je Senna već potpisao za McLaren, a sada je i Honda odlučila da više ne snabdeva Williams, već je potpisala ugovor o snabdevanju V6 Turbo motora McLarenu za 1988. godinu.

senna09

1987. Ayrton Senna na VN Belgije sa Lotusom

1988 zahvaljujući dobrim odnosima sa Hondom, i odobrenju da se Prostu dodeli broj 1 u McLarenu, Senna se našao u timu pored dvostrukog svetskog šampiona. Temelji za katastrofu su postavljeni, a Senna i Prost su imali jedno od najvećih rivalstava u istoriji Formule 1 koje je kulminiralo na više trka tokom 5 godina zajedničke vožnje. Na VN Portugala 1988. godine Prost se na samom startu trke odvojio malo od Senne, ali je Brazilac uspeo da se približi i pretekne Prosta u prvoj krivini. Prost je odgovorio na to, i krenuo je u preticanje na kraju prvog kruga. Senna je krenuo u odbranu pozicije blokirajući Francuza i terajući ga u zid pit-walla pri brzini od 290km/h, ali je Prost zadržao svoju nogu na gasu i pretekao Sennu do prve krivine. Nakon toga Prost je polako počeo da pravi razliku. Iako je Prost bio iznerviran Senninim manevrom, Brazilac se izvukao samo uz opomenu od sudija. Senna se posle izvinuo Prostu za incident. Na kraju, njih dvojica su pobedili na 15 od ukupno 16 trka te sezone sa McLarenom MP4/4. Senna je osvojio svoju prvu šampionsku titulu, imao je 8 pobeda u odnosu na Prostovih 7 (Prost je imao više bodova, ali je morao da odbaci tri druga mesta, jer su se samo 11 najboljih rezultata brojali).

senna10

1988. Ayrton Senna i Alain Prost

1989. godine rivalstvo između Senne i Prosta je nastavljeno, samo u većem obimu, jer se za razliku od prošle sezone rat nije vodio samo na stazi, već i u medijama. Tenzija i nepoverenje među njima dvojicom je poraslo, kada je na startu VN San Marina Senna pretekao Prosta, potez, koji je, kako Prost tvrdi Senna nije smeo da napravi zbog dogovora koji su imali pre trke. Senna je izbio na prvu poziciju u šampionatu sa pobedama u tri od prve četiri trke, ali je nepouzdanost u Phoenexu, Canadi, Francuskoj, Britaniji i Italiji zajedno sa odustajanjima u Brazlu i Portugalu donela titulu Prostu. Prost je titulu šampiona osvojio na poslednjoj trci sezone, na VN Japana, posle sudara sa Sennom u prvoj krivini. Senni je jedino pobeda donoslila titulu. Senna je napao Prosta u šikani, jer je Francuz ušao preširoko pa je zatvorio Senni prolaz naglim skretanjem, pa su oba McLarena završila pored staze. Senna je uz pomoć sudija ponovo pokrenuo motor i posle odlaska u boks na zamenu nosa bolida, vratio se na stazu i pretekao Alessandra Nanninija i došao do pobede, ali je odlukom sudija diskvalifikovan, zbog sečenja šikane nakon sudara, i zbog nepravilnog ulaska u boks. Kazna oduzimanjem Super Licence tokom zime 1989. pokrenula je rat rečima između FIA-e i Senne. Senna je sezonu završio na drugom mestu u poretku vozača sa šest pobeda i jednim drugim mestom, a Prost je napustio tim McLaren i pridružio se rivalskom timu Ferrariju naredne sezone.

senna11

1989. Ayrton Senna na Vn Monaka

senna12

1989. Senna i Prost nakon sudara u Japanu

Naredne sezone Senna je preuzeo lidersku poziciju u timu. Takođe je vodio i u šampionatu sa šest pobeda, dva druga mesta i tri treća. Najupečatljivije pobede bile su na otvaranju sezone u Phoenexu kada je odlučio da ne prestiže timskog kolegu, tada nepoznatog Jeana Alesia nekoliko krugova, i u Nemačkoj gde se borio sa Benettonovim vozačem Nannijijem od početka do kraja trke. Kako se ušlo u poslednju četvrtinu šampionata, Prost je pobedio na pet trka, uključujući i dvostruku pobedu Ferrarija u Španiji kada je Prost bio prvi, a Mansell drugi. Sena je zbog problema sa hlađenjem ispao iz trke, što je približilo Prosta na samo jedanaest bodova u odnosu na Sennu sa dve trke do kraja šampionata. Na poslednjoj trci sezone u Japanu (istom mestu gde je godinu dana ranije Prost osvojio titulu posle sudar sa Sennom), Senna je startovao sa pol pozicije ispred Prosta.

Ali pol pozicija je bila sa prljave strane staze, pa je Prost uspeo da na startu pretekne Sennu i izbije na lidersku poziciju. U prvoj krivini Senna je agresivno držao svoju liniju, i udario je u Prostov zadnji točak, izbacivši tako oba vozača iz trke, a ovoga puta je titula otišla u ruke Senni. Godinu dana kasnije Senna je objasnio novinarima zašto je tako postupio na Suzuki. Pred kvalifikacije za VN Japana Senna se zalagao da pol pozicija bude sa leve (čiste strane) staze, i to je i dobio, ali je tek posle kvalifikacija saznao da je ta odluka poništena od strane Jean Marie Balestrea. Objašnjavajući svoj postupak za sudar sa Prostom, Senna je rekao da se nije pomirio sa odlukom o zameni pol pozicije, ali ni da se nije slagao sa odlukom koja ga je koštala titule 1989. godine kada je diskvalifikovan. Prost je nakon toga izašao u javnost sa izjavom da je Sennin potez “odvratan”, i da on ozbiljno razmišlja o povlačenju iz Formule 1.

senna13

1990. Senna na stazi Hockenheim

senna14

1990. Senna na stazi Interlagos u Brazilu

1991. godine Senna je sa sedam pobeda i bez kontraverzi došao do svoje trće šampionske titule. Prost, zbog lošeg bolida i nepouzdanosti motora, nije bio ozbiljan konkurent, a Senna je pobedio na prve 4 trke na otvaranju sezone. Do polovine sezone, Mansell je u nadmoćnijem Willimasu uspeo da se održi iza Senne. Bilo je nekih nezaboravnih trenutaka, kao što je trka u Španiji kada su Senna i Mansell išli točak uz točak pri brzini od preko 320km/h na startnociljnom pravcu, trku koju je na kraju dobio Britanac. Totalno druga slika viđena je na trci u Velikoj Britaniji kada je Mansell pobedio, a Senna zbog nedostatka goriva u bolidu morao je da stane u počasnom krugu. Tada je Mansell stao i povezao Brazilca na svom bolidu do boksa. Iako je imao prednost na početku sezone, Senna je zahtevao od Honde da unaprede svoje motore i od McLarena da unapredi bolid dok ne bude prekasno. Promene koje je Senna tražio su urađene, što mu je omogućilo da pobedi na još tri trke i da u velikom delu osigura novu titulu šampiona, koja je (ponovo) odlučena na poslednjoj trci u Japanu gde je (ovoga puta) Mansell mogao da osvoji titulu ako pobedi. Mansell je izleteo u prvoj krivini dok je bio treći, i zabio svoj bolid u šljunak. Senna je završio drugi, prepustivši pobedu timskom kolegi Gerhardu Bergeru u poslednjoj krivini kao gest zahvalnosti za svu pomoć tokom sezone.

senna15

1991. Senna u McLarenu na VN Amerike

senna16

1991. Mansell vozi Sennu du boksa na VN Britanije

1992. godine Sennina odlučnost da pobeđuje, preraslo je u zaprepašćenje nemogućnosti McLarena da parira “osvajačkom” Williamsu FW14B bolidu. Novi McLarenov bolid patio je od nekoliko stvari. Novi bolid je debitovao tek na trećoj trci sezone na VN Brazila, nije imao aktivno vešanje (kao Williams) i patio je od nepouzdanosti, pogotovo u brzim krivinama, dok Hondin V12 motor više nije bio najjači na stazi. Tokom kvalifikacija za VN Belgije, francuski vozač Eric Comas je doživeo tešku nesreću, a Senna je prvi stigao do mesta nesreće. Senna je zaustavio svoj bolid, izašao iz njega i ugrožavajući svoju sigurnost pretrčao preko staze kako bi izvukao Francuza iz bolida. Senna je sezonu završio na četvrtom mestu iza Williamsovog para, Mansell Patresse i iza Benettonovog vozača, Michaela Schumachera.

Pitanje oko Sennine budućnosti posle 1992. godine je došlo, zbog toga što Brazilac nije imao ugovor ni sa jednim timom. McLaren je imao daleko slabiji bolid nego sezonu pre (najviše jer je Honda odlučila da prekine partnesrtvo sa McLarenom na kraju 1992. godine). 1993. godine Honda se pridružila Williamsu i Prostu (koji je obezbedio sebi mesto u timu). Kako je Prost imao klauzulu u ugovoru, koja mu je garantovala da Senna neće biti njegov timski kolega u Williamsu, Brazilac je otišao u Phoenix da testira Fittipaldijev tim u IndyCar-u. U međuvremenu, McLarenov šef, Ron Dennis, pokušavao je da obezbedi snabdevanje dominantnih Renaultovih V10 motora za 1993. godinu. Kako je taj posao propao, McLaren se okrenuo Fordovim V8 motorima. Dobio je Fordov motor, ali je taj motor po specifikacijama bio daleko lošiji od Fabričkog Fordovog tima Benetton, ali se nadao da bi sa većim brojem konjskih snaga i aktivnim vešanjem mogao da nadoknadi zaostatak u odnosu na konkurenciju.

senna17

1992. Senna u McLarenu na VN Monaka

senna18

1992. Ron Denis i Ayrton Senna

Dennis je uspeo da nagovri Sennu da se ponovo vrati u tim. Brazilac je, međutim, pristao da potpiše ugovor na samo jednu trku u Južnoj Africi, gde će proceniti da li je McLaren napravio dovoljno dobar auto da bi ostao. Iako je Mclaren bio daleko sporiji od Prostovog Williamsa, Senna je ipak mislio da auto ima potencijala za pobedu, pa je ostao u timu. Senna je odbio da potpiše ugovor na jednu sezonu, ali je vozio pod ugovorom za svaku trku posebno, i na kraju je izvezao celu sezonu. Posle osvojenog drugog mesta u Južnoj Africi, Senna je pobedio na domaćoj trci u Brazilu pod promenljivim uslovima, kao i pod kišnim uslovima na Doningtonu. Te vožnje se često pominju kao Sennine najbolje trke u karijeri. Startovao je trku sa četvrtog mesta, a do prve krivine je već pao na peto mesto, ali je do kraja kruga već bio na liderskoj poziciji. Senna je sve vozače pretekao za čitav krug, jer su neki od njih, zbog promenljivih uslova morali u boks i po 7 puta. Senna je potom završio drugi u Meksiku, i došao do rekordne šeste pobede u Monaku. Posle Monaka, šeste trke sezone, Senna je vodio u šampionatu ispred Prosta u Williamsu i Schumachera u Benettonu, iako je McLaren imao daleko slabiji motor i od Williams-Renaulta i od Benettona. U nastavku sezone, Prost i Damon Hill su pokazali nadmoć Williams-Renault bolida. Prost je osvojio svoju poslednju titulu šampiona, a Hill se probio do drugog mesta. Senna je sezonu u McLarenu završio sa dve pobede u Japanu i Australiji, i završivši u ukupnom poretku na drugom mestu.

senna19

1993. Senna na VN Brazila

senna20

1993. Senna na VN Australije

1994. godine Senna je konačno potpisao ugovor sa Williams-Renaultom. Prostova klauzula se nije produžila na 1994. godinu, i on je rešio da se povuče iz Formule 1, pre nego što bi vozio sa Sennom u istom timu. Williams je dve godine unazad osvajao titule, sa najboljim bolidom, tako da je pre sezone Senna viđen kao najveći kandidat za titulu, dok je drugi vozač tima, Damon Hill, odlučio da podržava Sennu i pomogne mu u tome. Prost, Senna i Hill pobedili su na gotovo svim trkama 1993. godine, a jedini put kada njih trojica nisu pobedili bio je kada je Michael Schumacher trijumfovao. Predsezonska testiranja su pokazala da Williamsov bolid ima brzinu. FIA je pred početak sezone zabranila sva elektronska pomagala: aktivno vešanje, kontrolu trakcije i ABS, kako bi sport učinila više “ljudskim”. Williamsov bolid nije bio lako upravljiv auto na početku sezone. To je bila priča ostalih vozača, koji su pričali da se zadnji kraj bolida gubi mnogo više nego kod konkurencije. Senna je često izlazio u javnost (ali pažljivo kritikujući) Williams da postoje još neke stvari koje bi valjalo popraviti na FW16 bolidu. Iznenađenje na testiranjima je bio tim Benettona, koji je bio mnogo okretniji i upravljiviji nego Williams, i uprkos manjoj snazi motora, pravio je daleko brže krugove.

Na prvoj trci sezone, u Brazilu, Sena je uzeo pol poziciju, i imao je vođstvo u početku trke, ali Schumacherov Benetton nikada nije bio daleko. Schumacher je preuzeo vođstvo nakon boksa, a Senna koji se nije zadovoljavao drugim mestom, krenuo je u poteru za Schumacherom. Dok je pokušavao da stigne Nemca, Senna se okrenuo na stazi i nedugo posle toga odustao iz trke. Na sledećoj trci, Senna je ponovo startovao sa pol pozicije, ali je ovoga puta trku završio zahvaljujući Hakkinenu koji ga je udario u prvoj krivini. Hill je takođe trku završio pre vremena zbog problema sa menjačem. Još jednom Schumacher je pobedio u trci. To je bio najgori Sennin start u F1 karijeri, jer iz prve dve trke nije uzeo nijedan bod iako je imao pol pozicije na obe trke. Neposredno pre trke u Imoli (treće po redu), Senna je došao u Ferrarijev boks i razgovarao sa Lucom di Montezzemolom o tome kako bi on voleo da svoju karijeru završi u slavnom Italijanskom timu Ferrariju.

senna21

1994. Senna na VN Brazila

senna22

1994. Sennin sudar na VN Pacifika

Na narednoj trci, Senna koji nije uspeo da završi prve dve trke, najavio je da je ovo početak osvajanja titule za njega. Senna je ponovo osvojio pol poziciju, 65. po redu (ali i poslednju u svom životu), ali je posebno bio uznemiren pred trku zbog dve stvari. Sennin sunarodnik Rubens Barrichello imao je udes u kome je ostao bez svesti kada je izleteo u šikani Variante Bassa, gde je pored gubitka svesti polomio nos i ruku, a trku nije bio u stanju da vozi. Na kvalifikacijama je Austrijanac, Roland Ratzenberger poginuo, kada je na njegovom Simtak-Fordu otpalo prednje krilo, dok je vozio punim gasom kroz desnu krivinu Villneuve i udario u zid. Senna je jutro pred trku proveo u razgovoru sa vozačima o tome kako bi trebalo da oformi grupu za bezbednost (Grand Prix Drivers Association), a kako je on bio najstariji vozač na gridu, ponudio je sebe kao lidera te organizacije. Senna i drugi vozači odlučili su da se trka održi, ali je nakon starta odmah prekinuta zbog velikog sudara u kojem je Pedro Lami udario u nepomični bolid JJ Lehta u punoj brzini. Od siline udarca točak je odleteo na tribinu, povredivši 8 gledalaca i jednog policajca. SC je izašao na stazu i nekoliko krugova je vodio trku. Zbog slabog tempa SC-a Senna je često gestikulirao njegovom vozaču, Maxu Angelelliju da ubrza kako bi pritisak u pneumaticima ostao isti. Senna je nakon restarta postavio najbrži krug, a pratio ga je Schumacher. Kako je Senna prilazio Tamburellu u sledećem krugu, bolid je umesto da skrene, samo nastavio pravo pri punoj brzini (217 km/h) i udario u zid. Iz bolida ga je izvukao Sid Watkins i medicinski tim ga je ubrzo prebacio helikopterom u bolnicu u Bolonju. Senna je u bolnici proglašen mrtvim.

Sennin izlet i udarac u zid je bio opasan, ali bi preživeo da nije bilo točka koji je od siline udarca poleteo u vazduh, i pri padu udario snažno u Senninu kacigu, zadavši mu fatalan prelom lobanje. Parče opruge koja je držala točak na bolidu je Senni zadala još jedan fatalan udarac kada je pneumatik probio kacigu, a oštar deo mu je naneo ogromne povrede na čelu. Istragom je utvrđeno da je taj oštar deo probio Senninu kacigu kroz vezir i naneo mu povrede tik iznad desnog oka. Posle dodatne inspekcije bolida nakon trke, nađena je i austrijska zastava, sa kojom je Senna trebao da prođe počasni krug nakon pobede, u čast preminulom kolegi Rolandu Ratzenbergeru. Nažalost, nikada nije imao priliku da podigne tu zastavu iznad bolida. Utvrđeno je da je uzrok nesreće bio kvar na volanu bolida. Mnogi sudski predmeti su usledili odmah nakon nesreće, ali se taj slučaj našao u sudovima mnogo godina, a Williams je bio pod jakom istragom za pokušaj ubistva. Poslednja reč bila je od Italijanskog Apelacionog suda aprila 2007. godine. U presudi broj 15050 se navodi: “Istragom je utvrđeno da je uzrok nesreće bio kvar na upravljaču bolida. Kvar je uzrokovan lošim dizajnom i lošim modofikacijama koje su urađene na njemu. Odgovornost ovog incidenta pripisuje se Patricku Headu, šefu Williams tima”.  Iako je za Senninu nesreću Patrick Head proglašen krivim, on nije bio uhapšen, jer po zakonu Italije, slučaj je zastareo ako je prošlo više od 7 godina i 6 meseci, a konačna presuda je doneta 13 godina posle Sennine smrti.

senna23

1994. Senna pre početak VN San Marina na Imoli

senna24

1994. Senni pomažu nakon sudara na stazi Imola

U toku svoje desetogodišnje karijere, Senna je vozio u četiri različita tima i osvojio tri šampionske titule. Iz 162 starta zabeležio je 41 pobedu, 65 pol pozicija (što je bio apsolutni rekord više od 10 godina), 80 puta se popeo na podijum i izvezao 19 najbržih krugova, a u karijeri je osvojio 610 bodova. Sennina smrt je u Brazilu viđena kao prirodna, i Brazilske vlasti su proglasile trodnevnu žalost u zemlji. Procenjuje se da je na ulicama Brazila bilo preko 3 miliona ljudi koji su hteli da odaju poslednju počast velikom Senni. Mnoge figure iz sveta sporta i iz Formule 1 je došlo na sahranu, među kojima su bili i Alan Prost, Damon Hill, i sunarodnik Emerson Fittipaldi. Međutim, Sennina porodica nije dozvolila predsedniku FOM-a (Formula One Menagement) Berniu Ecclestonu i predsedniku FIA-e, Maxu Mozliju, da prisustvuju sahrani, pa su njih dvojica umesto toga otišli na sahranu Rolandu Ratzenbergeru, koja je održana 07.05.1994. godine u Salzburgu u Austriji. Deset godina nakon toga, Mozli je u jednom intervju izjavio: “Otišao sam na njegovu sahranu jer su svi ostali išli na Senninu. Mislio sam da neko ode i na njegovu sahranu”. U Japanu je Senna dosegao gotovo mitske proporcije, jer je pored odličnog odnosa sa osnivačem Honde Soichirom Hondom, Senna bio obožavan i među običnim ljudima koji nisu znali mnogo o Formuli 1, ali su ipak znali ko je Ayrton Senna. U Brazilu je put od međunarodnog aerodroma do Sao Paola nazvan njegovim imenom, u čast najvećeg brazilskog vozača svih vremena. Takođe, jedan od glavnih autoputeva u Rio de Jeneiru nazvan po njemu (Avenida Ayrton Senna). Senna je sahranjen na Morubi Cemetery u njegovom rodnom gradu Sao Paolu, a na njegovom spomeniku je napisana njegova čuvena rečenica: “Nada pode me serarar do amor de Deus” – Niko mi ne može zabraniti da volim Boga. Na narednoj trci u Monacu, FIA je odlučila da prva dva mesta na gridu ostavi prazna i ofarba ih u zastave Brazila i Austrije, u čast Senne i Ratzenbergera.

Svi ljubitelji Formule 1 se slažu da je prerano otišao, da je mogao još da pobeđuje i osvaja titule. Iako je bio u 35-oj godini života, i dalje mu je u očima viđena želja za pobedom i za trkanjem. Gde niko drugi nije mogao proći, Senna je tu nalazio največe prijanjanje i gotovo nestvarno prolazio pojedine krivine. Njegov krug koji je postavio za VN Monaca, koji je bio 1.5 sec brži od Prostovog pokazuje kakav je talenat Senna bio. Od njegove smrti mnogi su proglašavani novim Sennom, ali niko nikada nije prišao ni blizu onoga što je “kišni čovek” radio na stazi i van nje. Za mnoge, Ayrton Senna će ostati najbolji i najveći vozač svih vremena u Formuli 1.

Sezona Tim Poeni Plasman
1984 Toleman Group Motorsport 13 9.
1985 John Player Special Team Lotus 38 4.
1986 John Player Special Team Lotus 55 4.
1987 Camel Team Lotus Honda 57 3.
1988 Honda Marlboro McLaren 90 1.
1989 Honda Marlboro McLaren 60 2.
1990 Honda Marlboro McLaren 78 1.
1991 Honda Marlboro McLaren 96 1.
1992 Honda Marlboro McLaren 50 4.
1993 Marlboro McLaren 73 2.
1994 Rothmans Williams Renault 0 NC

Preuzeto sa:
f1-serbia.com


Be the first to comment on "Ayrton Senna"

Leave a comment

Your email address will not be published.


*